Neizvesna sudbina regionalnih komora

Užice – Dok se ovih dana uveliko radi na pripremama za reorganizaciju komorskog sistema u Srbiji, u skladu s opštim stavom da postojeći oblik organizovanja i rezultati rada privrednih komora(čije su nadležnosti skromne) ne zadovoljavaju potrebe privrede, već se javljaju nedoumice kako je osmišljena i kuda vodi ta reforma. U nedostatku tih informacija zaposleni u regionalnim komorama, čija sudbina postaje neizvesna, ne kriju zabrinutost, kao što se to ovih dana događa u Regionalnoj privrednoj komori Užice.

Ovde je, kao i u druge regione Srbije, nedavno na javnu raspravu stigao radni materijal o Nacrtu zakona o Privrednoj komori Srbije sa predlogom namera. Dragoslav Nikolić, novi predsednik Regionalne privredne komore Užice, objašnjava nam da se ovim nacrtom zastupa koncept centralizacije komorskog sistema, sa ukidanjem regionalnih i pokrajinskih komora u sadašnjem obliku.

Povodom toga, na javnoj raspravi sastali su se ovdašnji privrednici, predstavnici članica užičke komore. Ova komora, inače, pokriva regionalno područje izuzetno izvozno orijentisane privrede, jedne od retkih u Srbiji koja ostvaruje veći izvoz od uvoza.

– Privrednici užičkog regiona, među kojima i najveći izvoznici, na javnoj raspravi bili su jedinstveni u stavu da je ovakvoj privredi i dalje potrebna regionalna komora, samostalna i poslovno-stručna organizacija privrednih subjekata sa ove teritorije. Oni nisu za novi centralizovani koncept, koji, po njima, vodi još većem otuđivanju komorskog sistema od privrede. I oni su za reformu, ali takvu da se direktni kontakti s privrednim društvima ostvaruju na nivou regionalnih komora dok bi Privredna komora Srbije bila mesto gde bi se sublimirali pojedinačni zahtevi iskazani po regionima u cilju daljeg nastupa prema organima vlasti, kaže Nikolić.

Privrednici, dodaje, takođe, podržavaju da članstvo u komori bude dobrovoljno, ali da joj treba dati veća prava i nadležnosti kako bi bolje radila u korist privrede. „Upamtio sam rečenicu jednog od njih: kad budemo stajali u redu da se upišemo u nju, tad će komora biti prava” – prenosi stav sa javne rasprave predsednik užičke komore Nikolić, dodajući da se godinama oduzimaju nadležnosti komore i slabi njen uticaj.

Da je ovdašnja privreda zaista uz komoru, ilustruje nam i primerom. Od početka ove godine ukinuta je obaveza za privrednike da budu njeni članovi i plaćaju članarinu (u Užicu ona iznosi 0,2 odsto od bruto zarade), ali je nisu napustili: četiri petine privrednih organizacija iz ovog regiona ostalo je u članstvu komore.

To ipak ne umiruje zaposlene u ovoj instituciji, koji predosećaju ugroženost radnih mesta. Užička komora ima 20 zaposlenih, među kojima je 15 s fakultetskom diplomom. Predsednik Nikolić potvrđuje da se pristupa smanjenju broja zaposlenih i troškova, ne da bi bila ugašena, već da bi svojim poslovanjem što manje opteretila privredu. Nezvanično, najavljuje se da bi petoro zaposlenih, koji su nadomak penzije, mogli biti taj višak, a doznajemo da privrednici hoće i osetnije smanjenje, ne četvrtinu već trećinu. No svi planovi su još uvek nepoznanica.

Predsednica sindikata Danica Selaković, pravnica u komori, ističe da nameru za prirodnim odlivom petoro zaposlenih koji su blizu penzije zaposleni ne doživljavaju kao problem, ali ih više zabrinjava ako višak bude veći broj ljudi u punoj životnoj dobi. – U radnom tekstu zakona o PKS kaže se, uz ostalo, da komore prestaju sa radom u roku od tri meseca od stupanja zakona na snagu, a pravne obaveze i imovinu potom preuzima Privredna komora Srbije, pri čemu će ona preuzeti i potreban broj zaposlenih. Mi ne znamo koji je to broj i želimo razjašnjenje – kaže Selaković.