Неизвесна судбина регионалних комора

Ужице – Док се ових дана увелико ради на припремама за реорганизацију коморског система у Србији, у складу с општим ставом да постојећи облик организовања и резултати рада привредних комора(чије су надлежности скромне) не задовољавају потребе привреде, већ се јављају недоумице како је осмишљена и куда води та реформа. У недостатку тих информација запослени у регионалним коморама, чија судбина постаје неизвесна, не крију забринутост, као што се то ових дана догађа у Регионалној привредној комори Ужице.

Овде је, као и у друге регионе Србије, недавно на јавну расправу стигао радни материјал о Нацрту закона о Привредној комори Србије са предлогом намера. Драгослав Николић, нови председник Регионалне привредне коморе Ужице, објашњава нам да се овим нацртом заступа концепт централизације коморског система, са укидањем регионалних и покрајинских комора у садашњем облику.

Поводом тога, на јавној расправи састали су се овдашњи привредници, представници чланица ужичке коморе. Ова комора, иначе, покрива регионално подручје изузетно извозно оријентисане привреде, једне од ретких у Србији која остварује већи извоз од увоза.

– Привредници ужичког региона, међу којима и највећи извозници, на јавној расправи били су јединствени у ставу да је оваквој привреди и даље потребна регионална комора, самостална и пословно-стручна организација привредних субјеката са ове територије. Они нису за нови централизовани концепт, који, по њима, води још већем отуђивању коморског система од привреде. И они су за реформу, али такву да се директни контакти с привредним друштвима остварују на нивоу регионалних комора док би Привредна комора Србије била место где би се сублимирали појединачни захтеви исказани по регионима у циљу даљег наступа према органима власти, каже Николић.

Привредници, додаје, такође, подржавају да чланство у комори буде добровољно, али да јој треба дати већа права и надлежности како би боље радила у корист привреде. „Упамтио сам реченицу једног од њих: кад будемо стајали у реду да се упишемо у њу, тад ће комора бити права” – преноси став са јавне расправе председник ужичке коморе Николић, додајући да се годинама одузимају надлежности коморе и слаби њен утицај.

Да је овдашња привреда заиста уз комору, илуструје нам и примером. Од почетка ове године укинута је обавеза за привреднике да буду њени чланови и плаћају чланарину (у Ужицу она износи 0,2 одсто од бруто зараде), али је нису напустили: четири петине привредних организација из овог региона остало је у чланству коморе.

То ипак не умирује запослене у овој институцији, који предосећају угроженост радних места. Ужичка комора има 20 запослених, међу којима је 15 с факултетском дипломом. Председник Николић потврђује да се приступа смањењу броја запослених и трошкова, не да би била угашена, већ да би својим пословањем што мање оптеретила привреду. Незванично, најављује се да би петоро запослених, који су надомак пензије, могли бити тај вишак, а дознајемо да привредници хоће и осетније смањење, не четвртину већ трећину. Но сви планови су још увек непознаница.

Председница синдиката Даница Селаковић, правница у комори, истиче да намеру за природним одливом петоро запослених који су близу пензије запослени не доживљавају као проблем, али их више забрињава ако вишак буде већи број људи у пуној животној доби. – У радном тексту закона о ПКС каже се, уз остало, да коморе престају са радом у року од три месеца од ступања закона на снагу, а правне обавезе и имовину потом преузима Привредна комора Србије, при чему ће она преузети и потребан број запослених. Ми не знамо који је то број и желимо разјашњење – каже Селаковић.