Ukrajina između „pretnji i mita” Rusije i EU

Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič voljan je da potpiše Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom koji je, koliko pre tri nedelje, odbacio na samitu država „Istočnog partnerstva” u Vilnjusu. Tako posle posete Kijevu tvrdi visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton, uz dodatak da je EU u svako doba spremna da pomogne u stabilizaciji ukrajinske ekonomije.

Koliko je tvrdnja Eštonove održiva pokazaće se već 17. decembra za kada je zakazan put Janukoviča u Moskvu na razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Nema sumnje da će ovaj susret imati značajan uticaj na odluku zvaničnog Kijeva koji je protekle tri nedelje rastrzan između toga da li da krene u približavanje Evropskoj uniji ili Rusiji.

Ukrajina se našla na raskršću geostrateških borbi Rusije i Zapada u kojima EU i SAD nastoje da šest bivših sovjetskih republika (Ukrajinu, Moldaviju, Belorusiju, Jermeniju, Gruziju i Azerbejdžan) „udalje od postsovjetskog ešelona”, i to kroz program EU pod nazivom „Istočno partnerstvo”. S druge strane, Rusija nastoji da održi svoju sferu uticaja i da učvrsti formiranje Carinske unije koja bi prerasla u evroazijsku ekonomsku uniju.

U toj borbi, Azerbejdžan se još koleba, Moldavija i Gruzija su potpisali sporazume o pridruživanju EU, dok su Belorusija, Jermenija i Ukrajina zvanično odbile da ih potpišu. Doduše, Ukrajina je do pre tri nedelje pregovarala o sporazumu, ali je nedelju dana uoči najavljenog potpisivanja sporazuma od toga odustala.

Imajući u vidu da je Ukrajina u teškoj finansijskoj situaciji – u kojoj gomila dugove za isporučeni ruski gas, a usred zime joj manjka deviznih rezervi – analitičari ocenjuju da su na klimavim temeljima nade Eštonove da će Janukovič potpisati sporazum sa EU. Prema tim ocenama, 610 miliona evra, koliko zasad Kijevu nudi EU, samo su kap u moru ukrajinskih potreba.

S druge strane, teško je verovati i pisanju Edvarda Lukasa, uglednog novinara nedeljnika „Ekonomist”, po kojem Janukovič od Moskve može da očekuje trgovinske olakšice u vrednosti od čak 15 milijardi dolara, pod uslovom da se pridruži Carinskoj uniji Rusije, Belorusije i Kazahstana.

U klinču između dve strane, zvanični Kijev igra igru u kojoj tvrdi da nije odbacio potpisivanje sporazuma sa EU već da je samo tražio vreme za predah. Istovremeno, Kijev insistira na obnavljanju ekonomskih veza sa Rusijom, ali uz ogradu da ne razmatra da pristupi Carinskoj uniji.

Koliko u sve pomenuto veruju i Ukrajinci okupljeni na protestima u hladnom Kijevu teško je proniknuti, pošto oprečne informacije prosto sustižu jedna drugu. Na neki čudan način stvoreno je ubeđenje da će Ukrajina, posle svega, nekome „morati da se – proda”, bilo EU bilo Rusiji.

A upravo je ta „prodaja” najpogubnija po zemlju. To osećaju i kreatori i oponenti sadašnje ukrajinske spoljne politike. Ali to sve više osećaju i ljudi na ulicama, gde se više i ne zna šta je to što bi donelo konačno smirenje.

Prema mišljenju Zbignjeva Bžežinskog, savetnika za bezbednost bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera, „Putinova ponuda Kijevu, sa svoje lepše strane, podrazumeva kredite bez oštrih uslova, dvostruko niže cene za gas...” „Grublji pristup” značio bi ekonomske sankcije (delimično, i probno, već nakratko uvođene) i opasnost po opstanak samog Janukoviča na vlasti, pa možda i na slobodi.

EU ne može da igra igru „pretnji i mita”. Ona, jednostavno, ne funkcioniše u tim kategorijama, smatra Bžežinski i tvrdi da će „Ukrajina, pre ili kasnije, postati deo demokratske Evrope, a posle Putina istim putem će krenuti i Rusija. Osim ukoliko se sasvim ne izoluje i pretvori u ustajali imperijalistički relikt.”

Janukovič je vešt manipulator – slažu se i u Moskvi i u Briselu i na Kijevskim ulicama. On, za sada, čeka koja će strana da odvoji više para. Ipak, okolnosti mu sve manje idu naruku. Povremeno smirivanje na kijevskim ulicama, „ljubav” između demonstranata i policajaca u „punoj borbenoj opremi” može lako da zgasne. A taj dašak koji bi je ugasio, ili još više rasplamsao, neće doći ni iz Brisela ni iz Moskve. Njega može da proizvede jedino zajedničko delovanje vlasti i opozicije.

Vlada Mikole Azarova ima parlamentarnu većinu, ali ta većina nestaje onoga trenutka kada se siđe niz stepenice Vrhovne rade i zađe među demonstrante, među kojima već uveliko šetaju i neimenovani „izaslanici” sa istoka i zapada, pa čak i pojedini strani političari.

Istini za volju, ni predstavnici ukrajinske opozicije nisu ushićeni ponudama iz Evrope. Svi pričaju o pomoći, ali niko ne čini konkretne poteze. Nema ni dokaza da bi Međunarodni monetarni fond mogao da se uključi u ukrajinsku priču i olabavi uslove pod kojima bi Kijevu odobrio zajam od oko 15 milijardi evra za oporavak.

U takvom rasporedu snaga, Moskva ima više aduta. Pitanje je samo sa kojih pozicija u Kremlju pristupaju ukrajinskoj nevolji: sa pozicije dobronamernog komšije i velikog poslovnog partnera ili sa pozicije imperije koja nastoji da se proširi u granice nekadašnje carske Rusije.

Zato se očekuje da će sastanak Janukoviča i Putina, za koji dan u Moskvi, barem naznačiti mogući odgovor na ovakvo pitanje. Posle svega ostaje i da taj odgovor prihvate hiljade antivladinih demonstranata raspoređenih po ključnim tačkama ukrajinske prestonice, koji su juče proslavili tri nedelje protesta na kojima ne odustaju do zahteva da Ukrajina potpiše sporazum sa EU i da vlada da ostavku.

--------------------------------------------------- 

Skočila tražnja deviza

Kijev – U decembru i novembru naglo je porasla tražnja strane valute u Ukrajini koju već dvadesetak dana potresaju oštri politički nemiri, objavljeno je juče u Kijevu, prenosi Tanjug. Kijevski dnevnik „Komersant-Ukrajina” piše, pozivajući se na podatke Narodne banke Ukrajine, da je proteklog meseca širom zemlje zabeležena tražnja strane valute u vrednosti 782,6 miliona dolara, što je bio najveći iznos u minulih 12 meseci. Kurs ukrajinske valute grivne početkom ovog meseca oslabio je na 8,4 jedinice za dolar, sa prethodnih 7,99.