Šešelj traži suđenje dogodine

Haški optuženik Vojislav Šešelj, koji je od kada je dobrovoljno otišao u Hag u februaru 2003. godine, više puta prigovarao što mu ne počinje suđenje, juče je, nakon što ga je pretpretresni sudija Francuz Žan Klod Antoneti obavestio da suđenje može da mu počne 6. novembra, rekao da je to nemoguće. Šešelj je naveo da proces ne može da počne pre marta 2008. godine, jer planira da uloži prigovor na prvo proširenu, a zatim redukovanu optužnicu protiv njega. Kao drugi razlog koji bi mogao da odloži početak suđenja naveo je obelodanjivanje 207.000 strana, za njega potencijalno oslobađajućih, dokumenata koje poseduje tužilaštvo.

"Ni po pitanju finansiranja mojih pravnih savetnika nije ništa urađeno, ali novac neće biti razlog za moje suprotstavljanje. Dok ne donesu 207.000 strana potencijalno oslobađajućeg materijala na papiru i na srpskom jeziku nema početka procesa", naglasio je Šešelj.

Kako je juče rekao pretpretresni sudija činjenica da je Šešelj u pritvoru u Sheveningenu već nekoliko godina poznata je svima, a posebno Skupštini Saveta Evrope koja u raspravi broj 1564 zahteva od tribunala da zakaže datum početka suđenja što je pre moguće.

Međutim, osvrćući se na ovu rezoluciju Šešelj je juče u sudnici rekao da Savet Evrope nije relevantna međunarodna organizacija koja ima pravo da ispostavlja bilo kakve zahteve ovom međunarodnom sudu. "Oni vrše politički pritisak jer je Savetu Evrope cilj da ja što pre budem osuđen, bilo kako, samo da budem osuđen i eliminisan kao politička činjenica na planeti. To su njihovi motivi zbog kojih su ubacili moje ime u svoju rezoluciju. Ja od vas, kao od pretpretresnog sudije, zahtevam da javno izdate saopštenje kojim ćete odbaciti taj deo rezolucije Saveta Evrope, jer niste vi krivi što moj proces kasni. Meni je već nanesena nenadoknadiva šteta što proces nije počeo u razumnom roku, a sada se ja suprotstavljam bilo kakvom pokušaju da zbog političkog pritiska Saveta Evrope proces počne pre nego što se ispune sve procesne pretpostavke", rekao je Šešelj.

Prvi put suđenje Šešelju formalno je počelo 27. novembra prošle godine, ali je prekinuto jer je on štrajkovao glađu. Protest je završio kada mu je Žalbeno veće tribunala vratilo pravo da sam sebe zastupa pred sudom.

Sudija Antoneti doneo je odluku na osnovu koje Šešelj sva dokumenta koja potkrepljuju tužbu mora da dobije na maternjem jeziku. A, što se tiče sredstava koja je Šešelj tražio za finansiranje svoje odbrane sudija Antoneti je najavio da će uskoro o tome odlučiti, ali da po njegovom mišljenju Šešeljevi saradnici treba da dobiju nadoknadu koju bi isplatio ovaj sud.

Sudski sekretarijat se, inače, protivi finansiranju Šešeljevih savetnika Aleksandra Vučića, Zorana Krasića i Slavka Jerkovića, upozoravajući da bi to bilo protivno statutu tribunala koji predviđa da se isključivo plate branioci optuženih koji nemaju novac da ih plate.

Šešelj je optužen za zločine u Vukovaru, Voćinu, Bosanskom Šamcu, Zvorniku i Hrtkovcima u Vojvodini, od 1991. do 1993. godine. Izmenjenom optužnicom, optužbe su proširene i za više od 500 ubistava, a spisku gradova u kojima su počinjeni zločini, a s kojima je on doveden u vezu, dodati su Sarajevo, Mostar, Nevesinje i Bijeljina. Tužilaštvo je, kasnije, suzilo optužnicu po nalogu sudskog veća tako što neće biti izvođeni dokazi o navodnim zločinima u Zapadnoj Slavoniji, Brčkom, Bijeljini i Borašnici, odnosno Boračkom jezeru. Neće biti izvođeni ni dokazi koji se odnose na Bosanski Šamac, ali optužba može da izvodi dokaze koji se ne odnose na takozvane baze zločina.

Sledeća statusna konferencija u postupku protiv Šešelja biće održana 17. avgusta.

Ukoliko Haški tribunal ipak odluči da suđenje Šešelju počne u novembru, prema izloženom planu sudije, 6. novembra bila bi održana pretpretresna konferencija, 7. novembra bi tužilac izneo uvodnu reč, a sutradan bi reč dobio Šešelj. Prvi svedok ušao bi u sudnicu 13. novembra.