Шешељ тражи суђење догодине

Хашки оптуженик Војислав Шешељ, који је од када је добровољно отишао у Хаг у фебруару 2003. године, више пута приговарао што му не почиње суђење, јуче је, након што га је претпретресни судија Француз Жан Клод Антонети обавестио да суђење може да му почне 6. новембра, рекао да је то немогуће. Шешељ је навео да процес не може да почне пре марта 2008. године, јер планира да уложи приговор на прво проширену, а затим редуковану оптужницу против њега. Као други разлог који би могао да одложи почетак суђења навео је обелодањивање 207.000 страна, за њега потенцијално ослобађајућих, докумената које поседује тужилаштво.

"Ни по питању финансирања мојих правних саветника није ништа урађено, али новац неће бити разлог за моје супротстављање. Док не донесу 207.000 страна потенцијално ослобађајућег материјала на папиру и на српском језику нема почетка процеса", нагласио је Шешељ.

Како је јуче рекао претпретресни судија чињеница да је Шешељ у притвору у Схевенингену већ неколико година позната је свима, а посебно Скупштини Савета Европе која у расправи број 1564 захтева од трибунала да закаже датум почетка суђења што је пре могуће.

Међутим, осврћући се на ову резолуцију Шешељ је јуче у судници рекао да Савет Европе није релевантна међународна организација која има право да испоставља било какве захтеве овом међународном суду. "Они врше политички притисак јер је Савету Европе циљ да ја што пре будем осуђен, било како, само да будем осуђен и елиминисан као политичка чињеница на планети. То су њихови мотиви због којих су убацили моје име у своју резолуцију. Ја од вас, као од претпретресног судије, захтевам да јавно издате саопштење којим ћете одбацити тај део резолуције Савета Европе, јер нисте ви криви што мој процес касни. Мени је већ нанесена ненадокнадива штета што процес није почео у разумном року, а сада се ја супротстављам било каквом покушају да због политичког притиска Савета Европе процес почне пре него што се испуне све процесне претпоставке", рекао је Шешељ.

Први пут суђење Шешељу формално је почело 27. новембра прошле године, али је прекинуто јер је он штрајковао глађу. Протест је завршио када му је Жалбено веће трибунала вратило право да сам себе заступа пред судом.

Судија Антонети донео је одлуку на основу које Шешељ сва документа која поткрепљују тужбу мора да добије на матерњем језику. А, што се тиче средстава која је Шешељ тражио за финансирање своје одбране судија Антонети је најавио да ће ускоро о томе одлучити, али да по његовом мишљењу Шешељеви сарадници треба да добију надокнаду коју би исплатио овај суд.

Судски секретаријат се, иначе, противи финансирању Шешељевих саветника Александра Вучића, Зорана Красића и Славка Јерковића, упозоравајући да би то било противно статуту трибунала који предвиђа да се искључиво плате браниоци оптужених који немају новац да их плате.

Шешељ је оптужен за злочине у Вуковару, Воћину, Босанском Шамцу, Зворнику и Хртковцима у Војводини, од 1991. до 1993. године. Измењеном оптужницом, оптужбе су проширене и за више од 500 убистава, а списку градова у којима су почињени злочини, а с којима је он доведен у везу, додати су Сарајево, Мостар, Невесиње и Бијељина. Тужилаштво је, касније, сузило оптужницу по налогу судског већа тако што неће бити извођени докази о наводним злочинима у Западној Славонији, Брчком, Бијељини и Борашници, односно Борачком језеру. Неће бити извођени ни докази који се односе на Босански Шамац, али оптужба може да изводи доказе који се не односе на такозване базе злочина.

Следећа статусна конференција у поступку против Шешеља биће одржана 17. августа.

Уколико Хашки трибунал ипак одлучи да суђење Шешељу почне у новембру, према изложеном плану судије, 6. новембра била би одржана претпретресна конференција, 7. новембра би тужилац изнео уводну реч, а сутрадан би реч добио Шешељ. Први сведок ушао би у судницу 13. новембра.