Breme krize sve teže za Grke

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka koaliciona vlada je „preživela” još jedan ispit  zahvaljujući  izglasavanju u parlamentu novih poreskih zakona. Minimalna većina od tri glasa  omogućila je premijeru Samarasu da „sačuva obraz“pred  međunarodnim kreditorima ali je, zato, novim propisima većini Grka breme krize postalo  još teže.

Zakon koji kritičari smatraju poslednjim udarcem na grčku ekonomiju pogođenu recesijom i na kome je insistirala „trojka” poverilaca međunarodnih kreditora predviđa konfiskovanje imovine dužnika koji nisu u stanju da izmire poreske obaveze ali, u isto vreme, državi osigurava prihod od  četiri milijardi evra. Do 2015. zakon se neće odnositi na kuće koje vrede manje od 200 hiljada evra i čiji vlasnici imaju niska primanja. Prema podacima Grčke centralne banke, procenat dužnika koji ne mogu da izmire svoje obaveze za porez na kuće i stanove se povećao na 29 procenata što je za pet odsto više nego prošle godine. Preciznije, oko milion Grka ne mogu da izmire kredite i poreze za stanove dok 168.000 imaju permanentna dugovanja. Međutim, po prvi put oni će se naći u situaciji da im imovine bude konfiskovana.

Burne reakcije izazvalo je usvajanje i Zakona o porezu na poljoprivredno zemljište veće od hiljadu kvadrata. Hiljade poljoprivrednika, uglavnom sa Krita, protestovali su poslednjih dana u Atini pokušavajući da spreče usvajanje zakona po kome se, po njihovoj proceni, porez sada naplaćuje na „oruđe za rad”. Farmeri koji već plaćaju porez na dohodak smatraju da će na ovaj način, uvođenjem poreza na zemlju, definitivno biti uništen agrarni sektor. Više od tone pomorandži podelili su građanima Atine ali su ih u nekoliko navrata tokom marša prema centru grada  zaustavile jake policijske snage. Upotrebljen je i suzavac što je dodatno uzburkalo strasti nezadovoljstvo poljoprivrednika koji su, za uzvrat, policajce zasuli pomorandžama.

Prema pisanju lista „Ekatimerini”, državni dug se polako ali sigurno isključivo prebacuje na pleća nacije i od državnog, postaje - privatni dug. Ovo će neminovno dovesti do socijalnih promena, potpuno uništiti mogućnost štednje i sigurnosti u narednim godinama, perspektive za zapošljavanje generacija mladih koje stižu.

Za mnoge građane, država će tako, piše list, postati egzekutor, neko ko uništava a ne institucija koja garantuje svojinu, posao i sigurnost.

U svom poslednjem govoru u parlamentu, guverner Grčke centralne banke je apelovao na vladu da nastavi sa strukturalnim reformama ali da ne uvodi nove poreze  naglašavajući da je grčki program oporavka još uvek „na staklenim nogama”. Jorgos Provopulos je apelovao i na konsenzus socijalnih i političkih snaga na putu izlaska iz krize i obnove grčke privrede.

Ministar finansija Janis Sturnaras, međutim, smatra da je „završeno sa teškim periodom za Grčku”. Odluka Evrozone da Atini konačno odobri isplatu zaostale tranše kredita od 1,1 milijardu evra je podstrek i sva sporna pitanja sa „trojkom” će biti razrešena tokom njenog povratka u Grčku, polovinom januara.

Do tada će Grčka već preuzeti šestomesečno predsedavanje EU što je, po oceni premijera Adonisa Samarasa, od velikog značaja za zemlju ali i celu Uniju.

„Grčka svoju funkciju u EU preuzima sa prvim pozitivnim rezultatima u privrednom oporavku. Zato će to biti predsedavanje  sa mnogo nade u svemu i nade  za bolju Evropu.”