Бреме кризе све теже за Грке

Од нашег дописника

Атина – Грчка коалициона влада је „преживела” још један испит  захваљујући  изгласавању у парламенту нових пореских закона. Минимална већина од три гласа  омогућила је премијеру Самарасу да „сачува образ“пред  међународним кредиторима али је, зато, новим прописима већини Грка бреме кризе постало  још теже.

Закон који критичари сматрају последњим ударцем на грчку економију погођену рецесијом и на коме је инсистирала „тројка” поверилаца међународних кредитора предвиђа конфисковање имовине дужника који нису у стању да измире пореске обавезе али, у исто време, држави осигурава приход од  четири милијарди евра. До 2015. закон се неће односити на куће које вреде мање од 200 хиљада евра и чији власници имају ниска примања. Према подацима Грчке централне банке, проценат дужника који не могу да измире своје обавезе за порез на куће и станове се повећао на 29 процената што је за пет одсто више него прошле године. Прецизније, око милион Грка не могу да измире кредите и порезе за станове док 168.000 имају перманентна дуговања. Међутим, по први пут они ће се наћи у ситуацији да им имовине буде конфискована.

Бурне реакције изазвало је усвајање и Закона о порезу на пољопривредно земљиште веће од хиљаду квадрата. Хиљаде пољопривредника, углавном са Крита, протестовали су последњих дана у Атини покушавајући да спрече усвајање закона по коме се, по њиховој процени, порез сада наплаћује на „оруђе за рад”. Фармери који већ плаћају порез на доходак сматрају да ће на овај начин, увођењем пореза на земљу, дефинитивно бити уништен аграрни сектор. Више од тоне поморанџи поделили су грађанима Атине али су их у неколико наврата током марша према центру града  зауставиле јаке полицијске снаге. Употребљен је и сузавац што је додатно узбуркало страсти незадовољство пољопривредника који су, за узврат, полицајце засули поморанџама.

Према писању листа „Екатимерини”, државни дуг се полако али сигурно искључиво пребацује на плећа нације и од државног, постаје - приватни дуг. Ово ће неминовно довести до социјалних промена, потпуно уништити могућност штедње и сигурности у наредним годинама, перспективе за запошљавање генерација младих које стижу.

За многе грађане, држава ће тако, пише лист, постати егзекутор, неко ко уништава а не институција која гарантује својину, посао и сигурност.

У свом последњем говору у парламенту, гувернер Грчке централне банке је апеловао на владу да настави са структуралним реформама али да не уводи нове порезе  наглашавајући да је грчки програм опоравка још увек „на стакленим ногама”. Јоргос Провопулос је апеловао и на консензус социјалних и политичких снага на путу изласка из кризе и обнове грчке привреде.

Министар финансија Јанис Стурнарас, међутим, сматра да је „завршено са тешким периодом за Грчку”. Одлука Еврозоне да Атини коначно одобри исплату заостале транше кредита од 1,1 милијарду евра је подстрек и сва спорна питања са „тројком” ће бити разрешена током њеног повратка у Грчку, половином јануара.

До тада ће Грчка већ преузети шестомесечно председавање ЕУ што је, по оцени премијера Адониса Самараса, од великог значаја за земљу али и целу Унију.

„Грчка своју функцију у ЕУ преузима са првим позитивним резултатима у привредном опоравку. Зато ће то бити председавање  са много наде у свему и наде  за бољу Европу.”