Ne može EU da odlučuje o Kosovu

Nakon što Vladimir Putin i Džordž Buš na samitu u Mejnu nisu postigli dogovor o budućem statusu Kosova i Metohije, pitali smo ambasadora Ruske Federacije u Beogradu Aleksandra Aleksejeva hoćemo li imati mirno leto ili pregovore. Gospodin Aleksejev, koji ove godine, kako saznajemo, ni sam neće koristiti godišnji odmor, kaže da "odmora za Rusiju neće biti" jer su "pregovori neophodni, kao i ozbiljne pripreme za njih, što zahteva dosta vremena i snage". Komentarišući izjavu portparolke Havijera Solane da će EU doneti rešenje za Kosovo ako Rusija bude ostala pri tvrdom "ne", rekli ste da je "to izjava samo jedne osobe i da se tako ne razgovara sa Rusijom".

Šta ste time hteli reći?

Smatram da suviše veliku pažnju pridajemo izjavama Kristine Galjak. Uveravam vas da ta izjava ne zaslužuju takvu pažnju.

Ali sada to već nije stav "samo jedne osobe", pošto je komesar EU Oli Ren takođe najavio da EU mora da preuzme odgovornost za kosovsko pitanje, "jer cenu neuspeha ne bi platile ni Rusija ni SAD, nego Evropa".

Kosovo nije evropsko, nego međunarodno pitanje. Situacija na Kosovu je regulisana na osnovu Rezolucije 1244 SB UN i definitivnu odluku će doneti SB.

Kako je onda došlo do tog preokreta i insistiranja da je Kosovo sada samo evropsko pitanje, iako je sve vreme figuriralo kao pitanje koje će biti rešeno između Rusije i SAD?

To treba pitati one koji daju takve izjave. Čini mi se da je to pokušaj da sebi olakšaju situaciju na štetu rešavanja pitanja.

Mislite da SAD, prebacivanjem odgovornosti na EU, pokušavaju da olakšaju svoju poziciju?

Kada govore da je to pitanje EU i da će ga ona rešavati, meni se to čini kao pokušaj da sebi olakšaju situaciju. Znate, kada se neko suočava sa velikim teškoćama pada u veliko iskušenje da te teškoće zaobiđe. Ali ja smatram da je neophodno raditi na tome kakvo rešenje treba da se nađe. Nemački kancelar Bizmark je rekao da je recept uspešne politike dogovor sa Rusijom. Kada god je neko pokušavao da donese odluku zaobilazeći Rusiju, rešenje se uvek pokazalo pogrešnim.

A kako treba da se razgovara sa Rusijom?

Naše kolege već jednom treba da se naviknu na to da je Rusija punopravni partner koji zna kako može da doprinese jačanju bezbednosti u Evropi. Kada prihvate te činjenice, onda neće biti takvih izjava.

 Mislite li da će EU ozbiljno shvatiti Vašu poruku?

Nadam se da će se svi oni koji žele stabilnost na Balkanu i u Evropi složiti s tim.

 Kakve su vaše procene da li EU ima neophodno jedinstvo i kapacitete da se sa tim problemom dokraja izbori?

Na koji način? Ja ne znam.

Možda će se nastaviti pomoć SAD u trupama, novcu i diplomatskim savetima?

Stvar je u tome da je to pitanje regulisano rezolucijom SB. Postoje pitanja u kojima samo SB može da preuzima na sebe odgovornost. A pokušaji da se zameni SB, po pravilu se završavaju tragično. Vama je to poznato iz iskustva iz 1999. godine.

 Koliko ima istine u spekulacijama da je podrška Rusije oko Kosova uslovljena ulaskom ruskog kapitala u Srbiju?

Nikakve trgovine oko našeg stava prema Kosovu i Metohiji nema i ne može biti. To su različite stvari. Po pitanju Kosova mi se rukovodimo poštovanjem međunarodnog prava i principa evropske bezbednosti. Dolazak ruskog kapitala u Srbiju je odvojena stvar. Mi tu moramo da se rukovodimo obostrano korisnim i prihvatljivim projektima koji bi, pre svega, koristili srpskoj privredi.

Uvek iza prava stoji i neka vrsta moći koja podupire to pravo. Zbog toga se Evropljani najviše plaše obustavljanja ruskog gasa. Da li je to karta na koju ćete igrati u odnosima sa EU?

Rusija je je kroz istoriju uvek apsolutno pažljivo i detaljno ispunjavala sve svoje ugovore. Više od toga, sve slične ugovore apsolutno je ispunjavao i Sovjetski Savez. Mi polazimo od toga da, ako je neki dogovor postignut, on mora da bude i ispunjen. Zato bilo kakve opaske vezane za manipulacije cevovodima nisu osnovane.

Da li o tome slede neki pregovori između Rusije i EU?

Kontakti između nas su na stalnoj osnovi. Čak je teško i zamisliti obim tih kontakata. Tu je, između ostalog, i razmena mišljenja o Kosovu.

Postoji opcija da se pregovori nastave pod patronatom Kontakt grupe, sa nekim, ne zna se kojim posrednikom.

Pregovori ne mogu da se vode u okviru Kontakt grupe. Oni mogu da se vode neposredno između dve strane, uz spoljnu podršku. Ako će to biti podrška Kontakt grupe, samo izvolite. Ako će biti podrška SB, apsolutno nema problema. Najvažnije je da počnu ozbiljni a ne inscenirani pregovori.

Beograd odbacuje Ahtisarija kao posrednika u novim pregovorima, ali pre dva dana njegov portparol je objavio da mandat specijalnog izaslanika traje do donošenja rezolucije, što se nije spominjalo do sada. Znači li to da UN još uvek računaju na Ahtisarija kao posrednika?

Ja nemam takav osećaj. Posrednik treba da bude ona osoba koja je stvarno zainteresovana za uspeh, naglašavam ponovo, pravih pregovora čiji je cilj postizanje kompromisnog rešenja.

Šta će biti osnova tih novih pregovora? Da li će to opet biti Ahtisarijev plan?

Mi nećemo da namećemo bilo kakvo rešenje kao osnov tih pregovora. Ako će same pregovaračke strane doći do zaključka da neke tehničke tačke Ahtisarijevog plana mogu da budu iskorišćene, onda ih treba upotrebiti. Što se tiče osnovne ideje njegovog plana, a to je davanje Kosovu nadzirane nezavisnosti, tu ne samo Beograd, nego i mi smatramo da ta ideja ima jednostrani karakter i da ne može da bude primenjen. Ako neko daje izjave, računajući da će se pojaviti sutra u novinama, onda je to put u ćorsokak.

Ko može da uvede neke nove elemente u pregovore?

Nove elemente moraju da uvode, pre svega, same strane učesnice. Posebno bih hteo da naglasim da niko ne može na sto da stavi neko čarobno rešenje koje bi odgovaralo svima. Ni mi nemamo takvih ambicija i niko to neće uraditi umesto učesnika u pregovoru. Niko ne može da zna šta želi Beograd bolje od samog Beograda.

Ali svi osnovni zahtevi Beograda su odbijeni?

Baš zbog toga su neophodni pravi pregovori. Zato je neophodan pokušaj da se nađe kompromis a ne pokušaj da se proguraju neke ideje koje su od početka bile u glavama ljudi koji sebe smatraju posrednicima. Kada posrednik govori da je spreman da počne pregovore, ali da ne veruje u rezultat, onda to nije pristup profesionalca.

U stranim medijima je u poslednje vreme obnovljena ideja podele kao rešenja. "Politika" je nedavno objavila izvode iz autorskog teksta bivšeg ministra spoljnih poslova Jevgenija Primakova o podeli. Kakav je stav Rusije o takvom rešenju?

Vi znate da mi imamo puno mana, a jedna od najvećih je da se uvek trudimo da ispunimo ono o čemu smo se dogovorili. Jedan od principa usvojenih u Kontakt grupi je da ne može biti podele Kosova i za sada to jeste stav Rusije.

S kojom namerom strani mediji forsiraju tu ideju?

Meni je teško da se postavim u poziciju tih predlagača, ali mislim da je to pokušaj da se isproba da li je to osnova mogućeg kompromisa.

Kakve su vaše reakcije na taj predlog?

Nikakve. Pre svega Beograd treba da se opredeli u vezi sa tim. Kosovo je problem Beograda.

Zvanični Beograd je protiv podele.

Mi nećemo da namećemo Beogradu bilo kakvo rešenje i to je naš principijelan stav. I on se odnosi na sva konkretna pitanja koja mogu da se pojave u potrazi za kompromisom.

Kakve su vaše trenutne procene mogućnosti da kosovski Albanci sami proglase nezavisnost ili izazovu nemire u pokrajini?

To bi bila najgora varijanta razvoja događaja.

Da li su mogućnosti za takav ishod sada veće u odnosu na prethodna dva-tri meseca?

Ako ćemo se rukovoditi kategorijom međunarodnog prava i principima evropske bezbednosti, onda takav scenario mora da bude apsolutno isključen. Oni koji bi krenuli tim putem preuzeli bi na sebe ogromnu odgovornost. Tokom analiza ovakve mogućnosti neophodno je uzeti u obzir sve posledice takvog ubrzanog rešenja. Prostor bivše Jugoslavije nije, nažalost, monopolista u pogledu sličnih konflikta. Situacija bi naglo mogla da se iskomplikuje i u drugim regionima.

 Kada analizirate te procene, do kakvog zaključka dolazite u pogledu reakcije vaše države?

Pre svega, to je pitanje u odnosu na koje bi morao da se opredeli Beograd. U slučaju jednostranog proglašenja ili priznanja nezavisnosti moraju da reaguju naši beogradski prijatelji. Što se tiče nas, mi radimo sve što zavisi od nas, i tako ćemo i nastaviti kako bi ta situacija ostala u sferi prava i kako bi se njome bavio SB UN. Pred nama je dosta komplikovan posao. Ali što je posao teži, njime se više treba baviti.

--------------------------------------------------------------------------

Rusija neće slati vojnike na Kosmet

EU sprema do sada najveću civilnu misiju za Kosovo, koliko će ona morati da čeka na rezoluciju?

Za nas nije problem da po završetku rešenja kosovskog problema EU pojača svoje napore na Kosovu. To je apsolutno druga priča.

Da li bi Rusija bila spremna da pošalje svoje vojnike za očuvanje mira u pokrajini?

Nisam siguran da bi to bila dobra ideja.

U čemu se onda sastoje pojačani napori Rusije?

Znate, nema nedoslednosti u naporima Rusije. Za one političare i eksperte koji rade i žive u Beogradu, to je očigledno. Dolazak na lice mesta nekoliko desetina ili stotina naoružanih osoba ne menja situaciju.

Znači, Vaš predsednik je, govoreći o povratku na Balkan, mislio samo na diplomatski povratak.

Ne samo to: politički, diplomatski, finansijski, kulturni. Ali ne mogu da zamislim situaciju da bi Rusija bila zainteresovana za vojno prisustvo na Balkanu. To apsolutno ne odgovara onim zadacima koje je pred sebe postavila ruska diplomatija.