Neizvesna sudbina bioskopa

U poslednjih pet godina privatizacija bioskopa obavljenaje podparolom da „u Srbiji ne postoji interesovanje za bioskopsku delatnost”, ali nije zanemarljiv broj onih koji se bore da dokažu suprotno.

Autorke projekta „Bioskopi u Srbiji” Bojana Subašić, Bogdana Opačić i Jelena Damnjanović istražile su funkcionisanje ove delatnosti u Srbiji od 2011. godine. O rezultatima do kojih su došle bilo je reči na tribini u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Osim autorki projekta „Bioskopi u Srbiji”, govorili su Vesna Danilović, iz Kulturnog centra Beograd, Igor Stanković, iz „Megakom” filma, i Dobrica Veselinović, iz građanske inicijative „Bioskopi: Povratak otpisanih”.

U našoj zemlji danas funkcioniše svega 88 bioskopa sa 135 sala – uključujući ustanove i domove kulture, biblioteke i kulturne centre. Posle neuspešne privatizacije „Beograd filma”, glavni grad je od 2007. izgubio 14 bioskopa – dvorane su pretvorene u kafeterije, čarapare, kazina. Među 14 prestoničkih privatizovanih bioskopa koji su promenili delatnost bilo onih koji su proglašeni za kulturna dobra i koji čine deo arhitektonskog nasleđa 19. veka. 

– Te 2007. zabeležen je najveći pad posećenosti bioskopa. Prodato je svega 1,28 miliona karata, što je trećina u poređenju sa samo kojom godinom ranije – navodi se u istraživanju. Zanimljiv je i podatak da većina naših bioskopa ima svega projekciju nedeljno.

Kako je upozoreno u zaključku tribine, Srbija još nema nacionalni plan očuvanja bioskopa. Digitalizacija svih naših bioskopa gotovo je nemoguća, pa jedno od rešenja moglo bi da bude pokretanje savremenih putujućih kinematografa, budući da je digitalna oprema lakša za prenos i upravljanje od analogne.