Неизвесна судбина биоскопа

У последњих пет година приватизација биоскопа обављенаје подпаролом да „у Србији не постоји интересовање за биоскопску делатност”, али није занемарљив број оних који се боре да докажу супротно.

Ауторке пројекта „Биоскопи у Србији” Бојана Субашић, Богдана Опачић и Јелена Дамњановић истражиле су функционисање ове делатности у Србији од 2011. године. О резултатима до којих су дошле било је речи на трибини у Заводу за проучавање културног развитка. Осим ауторки пројекта „Биоскопи у Србији”, говорили су Весна Даниловић, из Културног центра Београд, Игор Станковић, из „Мегаком” филма, и Добрица Веселиновић, из грађанске иницијативе „Биоскопи: Повратак отписаних”.

У нашој земљи данас функционише свега 88 биоскопа са 135 сала – укључујући установе и домове културе, библиотеке и културне центре. После неуспешне приватизације „Београд филма”, главни град је од 2007. изгубио 14 биоскопа – дворане су претворене у кафетерије, чарапаре, казина. Међу 14 престоничких приватизованих биоскопа који су променили делатност било оних који су проглашени за културна добра и који чине део архитектонског наслеђа 19. века. 

– Те 2007. забележен је највећи пад посећености биоскопа. Продато је свега 1,28 милиона карата, што је трећина у поређењу са само којом годином раније – наводи се у истраживању. Занимљив је и податак да већина наших биоскопа има свега пројекцију недељно.

Како је упозорено у закључку трибине, Србија још нема национални план очувања биоскопа. Дигитализација свих наших биоскопа готово је немогућа, па једно од решења могло би да буде покретање савремених путујућих кинематографа, будући да је дигитална опрема лакша за пренос и управљање од аналогне.