Abe podriva azijski stub Amerike

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Iz vizure Vašingtona, ionako delikatna situacija na Dalekom istoku (a njenom zapadu) dodatno je zakomplikovana posetom japanskog premijera svetilištu Jasukuni na periferiji Tokija, koje se smatra simbolom militarizma, pre svega zbog činjenice da taj memorijalni kompleks odaje poštu ne samo 2,5 miliona Japanaca poginulih u svim ratovima koje je zemlja vodila od druge polovine 19. veka nego i 14 osuđenih (od strane pobedničke koalicije) japanskih ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata.

Šinzo Abe je prvi predsednik japanske vlade koji je tamo na poklonjenje otišao od 2006 – ali ta poseta je došla u okolnostima kada su prilike u tom delu sveta na nekoj vrsti prekretnice koja ponajmanje odgovora glavnom japanskom savezniku danas – Americi.

„SAD su razočarane što je japansko rukovodstvo preduzelo akciju koja je pogoršati napetosti u susedstvu”, poruka je sa sajta američke ambasade u Tokiju, koja se ovde tumači kao retka direktna kritika Vašingtona adresirana svom glavnom savezniku u tom regionu.

Karolina Kenedi, nova američka ambasadorka u Japanu, koja tamo ima status diplomatske zvezde, i kojoj je ova mini-kriza neka vrsta vatrenog krštenja, pozvana je kod ministra inostranih poslova Fumio Kišide, koji joj je preneo da stvarne nemere premijera nisu bile da uvredi susede, već „čisto unutrašnje”, ali to nije promenilo ovdašnje zvanično uverenje da je Abeov čin u najmanju ruku bio nesmotren.

Da bi se ovo razumelo, treba imati u vidu da ni 70 godina od završetka Drugog svetskog rata, japanski susedi, Kina i Južna Koreja pre svih, nisu prestali da zaziru od vaskrsa japanskog militarizma, sa kojim imaju traumatično iskustvo. Japanska agresija i kolonijalna vladavina bili su tamo izuzetno brutalni, uz korišćenje bojnih otrova, seksualno porobljavanje žena i druge zločine.

U posleratnom ustavu koji su oktroisale američke okupacione snage, koji je i danas na snazi, Japanu je uskraćeno posedovanje armije, što ne znači da nema oružane snage koje se eufemistički zovu „Snage za samoodbranu”. U svakom slučaju, „pacifizam” – uzdržavanje od pokazivanja vojnih mišića – glavna je karakteristika posleratne spoljne politike Tokija.

Amerika nije kritikovala kad je premijer Abe još u svom prvom mandatu (2006–2007) pokazao ambiciju da taj pacifizam olabavi, jer to podrazumeva dobrodošlo smanjivanje američkih vojnih troškova za pariranje vojnoj ekspanziji Kine na Pacifiku. Ali najnoviji gest smatra pogrešnim – jer je povučen u pogrešno vreme.

Poseta Jasukuniju nije, naime, razgnevila samo Kinu nego i Južnu Koreju, takođe važnog američkog saveznika, što za ukupni rezultat ima podrivanje azijskog stuba Amerike – strategiju da se Kini parira i snaženjem veza između Tokija i Seula.

„Abeova poseta Jasukuniju jeste bacanje kolca u točkove političkog pomirenja”, ocena je Šejle Smit, eksperta za Japan u Savetu za međunarodne odnose, koju citira „Volstrit džornal”.

Po „Njujork tajmsu”, Abe, koji je drugi mandat počeo nekom vrstom ekonomske reforme, koja je već krštena njegovim imenom („abenomija”), za svoj politički legat bi želeo da ostavi snažniji i samopouzdaniji Japan i da učini ono čega se nije latio nijedan njegov protivnik – da promenom ustava Japan pretvori u „normalnu” zemlju koja se ne ustručava od demonstriranja svoje vojne sile.

Za to dobija aplauze nostalgične domaće desnice. Amerika se u principu tome ne protivi – ali se u Vašingtonu smatra da u tom poslu Abe treba da bude mnogo taktičniji.

Poseta Jasukuniju je, doduše, neka vrsta uzvraćanja na kineski potez jednostranog proširenja svojih granica za kontrolu letenja, koja se jednim delom preklopila sa onom japanskom, a u čijem središtu je teritorijalni spor oko grupe stenovitih ostrva u Istočnom kineskom moru.

Očekivalo se, međutim, da bi tim povodom i Japan i Koreja mogli da stvore ujedinjeni front – što je odlaskom u Jasukuni Abe minirao.

Ovde se ocenjuje i da je time učinio poklon Kini, koja sada ima dodatni argument za sopstveno vojno snaženje.

Američki problemi u Aziji ovim se povećavaju: umesto stabilnog saveznika, Japan postaje još jedan tamošnji problem, što znači da će Obama neke kockice azijske strategije, koju je proglasio prioritetnom, morati da slaže iz početka.