Vreme je za sposobnu državu

INTERVJU
Kori Udovički, direktorka Regionalne kancelarije Programa UN za razvoj (UNDP) za Evropu i Zajednicu Nezavisnih Država, došla je u prvu zvaničnu posetu Beogradu otkad je, početkom godine, stupila na ovu visoku dužnost u Ujedinjenim nacijama. Sa najvišim zvaničnicima Srbije – predsednikom Borisom Tadićem, premijerom Vojislavom Koštunicom, potpredsednikom Vlade Božidarem Đelićem i ministrima nadležnim za finansije, razvoj, rad, socijalna i ekonomska pitanja, kao i sa predstavnicima nevladinih organizacija i donatora razgovarala je, pored ostalog, o mogućim novim inicijativama podrške vladinim razvojnim programima i procesu integracije u EU.

* Koja tranziciona iskustva Srbija može najbolje da iskoristi i da li postoji nešto u čemu bi ona mogla da posluži kao primer ostalima?

– Naša zemlja je u promene krenula ne samo kasnije od drugih, već i sa pozamašnim teretom prošlosti koji je usporavao ceo proces. Očekivanja građana su, naprotiv, bila veoma visoka, pa je i razočaranje neuspehom države da na njih odmah odgovori bilo veliko. A država nije mogla da ispuni nade, delom jer su one bile nerealne, a delom jer nije imala dovoljno sposoban aparat kojim bi uspešno upravljala političkim i ekonomskim prilikama i sprovodila teške mere za ozdravljenje privrede i društva.

Zato je sad težište pomoći UNDP-a Srbiji stvaranje sposobnog aparata vlasti, sistemskih kapaciteta, kao preduslova za ostvarenje ostalih razvojnih ciljeva, kao što su izgradnja institucija za evropske integracije, infrastruktura, sprovođenje strategije održivog razvoja i strategije za smanjenje siromaštva, decentralizacija i jačanje lokalne samouprave... Iz razgovora sa Tadićem, Koštunicom i Đelićem jasno mi je da je ovo najvažniji zadatak u kojem UNDP može da pomogne, uz finansijsku potporu donatora kao što su EU i vlade pojedinih zemalja (Švedske, Holandije, Nemačke, Austrije...).

Vreme je, međutim, da Srbija počne da značajnije finansijski doprinosi naporima izgradnje sopstvenih kapaciteta. Smatramo da je dovoljno zrela i sposobna za to.

Dodala bih i jedno lično zapažanje, na osnovu onoga što sam spoznala radeći u UN: Srbija, koja već ima tradiciju otvorenosti, kreativnosti, inventivnosti i samosvojnosti, trebalo bi, uz više discipline i usredsređenosti, da se energičnije predstavi svetu, da konačno izađe iz izolacije i uspešnije "lobira" za svoje interese. Na primer, mala Kirgizija je uspela da se stavi na "mapu sveta" i više nema problema da promoviše svoje inicijative u UN nakon što je  veoma ambiciozno pristupila organizaciji samita planinskih zemalja.

* U kojim oblastima je, po Vašem mišljenju, Srbija najdalje odmakla u tranziciji, a u kojima najviše zaostaje?

– To je teško reći, zato što su svuda različita polazišta i različiti zadaci. Tako je i u ostalim zemljama u tranziciji: sve one se odlikuju nekom neravnomernošću kapaciteta. Negde je, recimo, uprkos velikom siromaštvu, uspostavljen dobar sistem zdravstvene zaštite, drugde je situacija obrnuta. Kod nas su ovakve suprotnosti najizrazitije kad govorimo o ljudima: imamo sjajne stručnjake, kreativne, dobre inženjere i kompjuteraše, ali je sposobnost organizacije i upravljanja poslovima niska. Nema dovoljno odgovornosti i koordinacije. Sve odlično uradimo, ali premašimo predviđeni rok i troškove. Nedostaje nam infrastruktura koja će podržati firme kako bi uspešno odgovorile na očekivanja partnera.

Kad ovo rešimo, moći ćemo da se nadamo liderskoj poziciju u regionu.

* Gde je tu uloga UNDP-a?

– Naša namera je da doprinesemo integrisanju svih napora koje preduzimaju vlada, stručne organizacije i građansko društvo u Srbiji. Has ovde, kao ni drugde, vlasti ne vide kao "sredstvo pritiska" već kao partnera. Moramo se, međutim, čuvati da ne dođemo u poziciju da radimo tuđ posao. Zato je potrebno dosta planiranja i strukturisanja programa, a od onih na kojima sada radimo istakla bih razvoj kapaciteta za strateško planiranje, izgradnju ekonomije znanja i sistema socijalne zaštite, podršku decentralizaciji (program razvoja i oporavka opština), pripremu nacionalnog izveštaja o humanom razvoju, ekološke programe... Sredstva utrošena za programe UNDP-a u Srbiji iznosila su prošle godine oko 17 miliona dolara, a pretprošle 20 miliona dolara.

* Više puta ste istakli koliki značaj UNDP pridaje zaštiti životne sredine u procesu tranzicije. Kako se u tu priču uklapa slučaj basena Bor?

– Smatram da je u Srbiji sazrelo vreme da se ozbiljnije uzmu u obzir posledice svake velike privatizacije po životnu okolinu i regionalni razvoj, što se svakako odnosi i na odluku o privatizaciji Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Naravno, na Vladi Srbije je da reši hoće li za te svrhe da odvaja nekakav fond, ili će pitanje i bivše štete i buduće zaštite okoline neposrednije postaviti u okvirima tendera, ali se nešto svakako mora učiniti. Ovome se ranijih godina nije posvećivalo dovoljno pažnje, jer je bilo hitnije da se uspostavi minimum normalnosti života, da se oživi i pokrene privreda, međutim, sada je to prevaziđeno, mora se razmišljati na duži rok.

--------------------------------------------------------------------------

Putovanja su zamorna

Jedna od najlepših stvari na ovom poslu je što sam okružena ljudima koji su svesni koliko je svet raznoliko i divno mesto, koji su neopterećeni bilo kakvim nacionalnim i drugim predrasudama i uskogrudostima. Sa druge strane, dosta je zamorno to što sam neprekidno na putu, a dosad sam obišla tek polovinu od ukupno 24 kancelarije UNDP-a u regionu. Od februara nisam sakupila pet nedelja u Njujorku: do nekih centralnoazijskih zemalja putujem po 24 časa. Porodicu, koja je još u Beogradu, posetim tek na proputovanju. To mi je zasad najveći izazov – da uklopim privatan život i posao.