Zelena Nova godina u Koloradu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Prvi dan 2014. u Americi sa posebnim publicitetom dočekan je u Koloradu, prvoj američkoj (i prvoj u svetu) državi u kojoj legalizovana prodaja jednog narkotika u ”rekreativne svrhe”.

Otvaranje prodavnica u Denveru, glavnom gradu, čekali su redovi uživalaca (ili zavisnika) marihuane, za koju se tvrdi da je ”droga za početnike”, ne bi li po prvi put ”travu” zapalali legalno. Ne doduše odmah posle izlaska iz neke od tridesetak radnji koji su pribavili sve propisane dozvole za prodaju nove robe (državnu licencu je dobilo ukupno 136, ali najveći broj još čeka na lokalne) – po zakonu koji je upravo stupio na snagu pušenje marihuane je i dalje zabranjeno na javnim mestima.

”Kraj prohibicije”, glavna je parola pristalica legalizacije ove droge, koja je ovde najpopularniji opijat posle alkohola i duvana. Prema saopštenju Američke unije za građanska prava (ACLU), to je i ”početak kraja višedecenijskog rata protiv marihuane koji je imao ljudske i fiskalne žrtve”.

Nisu, razume se, svi oduševljeni, dosta je i onih koji smatraju da je reč o veoma rizičnom društvenom eksperimentu. ”Ovo je samo dolivanje ulja na vatru”, citiran je Ben Kort iz Centra za zavisnost i rehabilitaciju Univerzitetske bolnice Kolorada.

Zakon o legalizaciji Marihuane izglasan je još u novembru 2012, sa odloženim stupanjem na snagu. Za sličnu meru izjasnili su se i građani države Vašington na američkom severozapadu, s tim što će tamošnji zakon postati pravosnažan tek u junu ove godine. Van SAD, marihuana je postala legalna i u Urugvaju, ali se tamo još radi na sistemu za regulisanje prometa.

U Koloradu, državi američkog zapada (geografski je nešto više od tri puta veća od Srbije, granice su joj pravougaonik stranica 612 sa 451 kilometar, ima 5,2 miliona stanovnika), propisano je sve u vezi sa marihuanom, od semena do prodaje. Između ostalog, ”rekreativci” mogu da poseduju najviše šest biljaka u saksijama (koje moraju da budu u zatvorenom prostoru), od čega samo tri mogu da budu u cvetu.

Iako se očekuju navala turista, zakon zabranjuje transport zelene biljke (kod nas tradicionalno poznate kao konoplja) preko aerodroma. Naravno, ”naduvanima” je zabranjeno da sedaju za volan.

Posedovanje i uživanje marihuane je međutim i dalje federalno krivično delo, mada mediji javljaju da postoji interna preporuka da ”rekreativci” u Koloradu ne uznemiravaju, a na širem planu da se regulativa ove oblasti prepusti saveznim državama.

Trend dekriminalizacije marihuane u Americi je veoma jak. Jedan broj država odavno je već regulisao njeno korišćenje u medicinske svrhe i uz odgovarajući recept, a jača trend da se ”travi” da tretman sličan onom koji imaju duvan i alkohol, čije je korišćenje ovde dozvoljeno samo starijima od 21 godinu, a za njihov promet se izdaju posebne dozvole.

Prema anketi iz sredine prošle godine poznatog ”Pju” istraživačkog centra, većina Amerikanaca podržava legalizaciju, po prvi put u više od četiri decenije od kako se ova oblast prati.

Glavni argumenat zagovornika ozakonjenja jeste da je rat protiv nje ”kolosalno rasipanje novca i ljudskih potencijala”. Godišnje se zbog ”trave” uhapsi oko 750.000 Amerikanaca, od čega blizu 80 odsto samo zbog posedovanja. Izračunato je da to državu košta oko 8 milijardi dolara, plus izgubljen poreski prihod, pošto se ova roba prodaje samo na crnom tržištu.

Najviše marihuane, oko dve trećine ukupne potrošnje,  u SAD stiže iz susednog Meksika. Mušterija ima na pretek: bar jedanput godišnje zapali je oko 30 miliona Amerikanaca, a u svojoj mladosti probala su je i tri poslednja američka predsednika: Barak Obama, Džordž Buš mlađi i Bil Klinton.