Зелена Нова година у Колораду

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Први дан 2014. у Америци са посебним публицитетом дочекан је у Колораду, првој америчкој (и првој у свету) држави у којој легализована продаја једног наркотика у ”рекреативне сврхе”.

Отварање продавница у Денверу, главном граду, чекали су редови уживалаца (или зависника) марихуане, за коју се тврди да је ”дрога за почетнике”, не би ли по први пут ”траву” запалали легално. Не додуше одмах после изласка из неке од тридесетак радњи који су прибавили све прописане дозволе за продају нове робе (државну лиценцу је добило укупно 136, али највећи број још чека на локалне) – по закону који је управо ступио на снагу пушење марихуане је и даље забрањено на јавним местима.

”Крај прохибиције”, главна је парола присталица легализације ове дроге, која је овде најпопуларнији опијат после алкохола и дувана. Према саопштењу Америчке уније за грађанска права (АЦЛУ), то је и ”почетак краја вишедеценијског рата против марихуане који је имао људске и фискалне жртве”.

Нису, разуме се, сви одушевљени, доста је и оних који сматрају да је реч о веома ризичном друштвеном експерименту. ”Ово је само доливање уља на ватру”, цитиран је Бен Корт из Центра за зависност и рехабилитацију Универзитетске болнице Колорада.

Закон о легализацији Марихуане изгласан је још у новембру 2012, са одложеним ступањем на снагу. За сличну меру изјаснили су се и грађани државе Вашингтон на америчком северозападу, с тим што ће тамошњи закон постати правоснажан тек у јуну ове године. Ван САД, марихуана је постала легална и у Уругвају, али се тамо још ради на систему за регулисање промета.

У Колораду, држави америчког запада (географски је нешто више од три пута већа од Србије, границе су јој правоугаоник страница 612 са 451 километар, има 5,2 милиона становника), прописано је све у вези са марихуаном, од семена до продаје. Између осталог, ”рекреативци” могу да поседују највише шест биљака у саксијама (које морају да буду у затвореном простору), од чега само три могу да буду у цвету.

Иако се очекују навала туриста, закон забрањује транспорт зелене биљке (код нас традиционално познате као конопља) преко аеродрома. Наравно, ”надуванима” је забрањено да седају за волан.

Поседовање и уживање марихуане је међутим и даље федерално кривично дело, мада медији јављају да постоји интерна препорука да ”рекреативци” у Колораду не узнемиравају, а на ширем плану да се регулатива ове области препусти савезним државама.

Тренд декриминализације марихуане у Америци је веома јак. Један број држава одавно је већ регулисао њено коришћење у медицинске сврхе и уз одговарајући рецепт, а јача тренд да се ”трави” да третман сличан оном који имају дуван и алкохол, чије је коришћење овде дозвољено само старијима од 21 годину, а за њихов промет се издају посебне дозволе.

Према анкети из средине прошле године познатог ”Пју” истраживачког центра, већина Американаца подржава легализацију, по први пут у више од четири деценије од како се ова област прати.

Главни аргуменат заговорника озакоњења јесте да је рат против ње ”колосално расипање новца и људских потенцијала”. Годишње се због ”траве” ухапси око 750.000 Американаца, од чега близу 80 одсто само због поседовања. Израчунато је да то државу кошта око 8 милијарди долара, плус изгубљен порески приход, пошто се ова роба продаје само на црном тржишту.

Највише марихуане, око две трећине укупне потрошње,  у САД стиже из суседног Мексика. Муштерија има на претек: бар једанпут годишње запали је око 30 милиона Американаца, а у својој младости пробала су је и три последња америчка председника: Барак Обама, Џорџ Буш млађи и Бил Клинтон.