Kada se "tope" petice

Koliko su bodovi sa kvalifikacionih ispita i ocene iz škole (ne)realni pokazuju i rezultati koje ta ista dece kasnije postižu u srednjim školama. U beogradskoj elektrotehničkoj školi "Rade Končar" već godinama se na početku školske godine pravi "štih proba". Učenici prvog razreda dobijaju da rešavaju testove iz srpskog i matematike sa kvalifikacionih ispita. I tada samo deset odsto učenika položi, iako su prošla samo dva i po meseca od polaganja prijemnih ispita.

– Nije ista kombinacija pitanja iz juna, ali su zadaci iz zbirke za kvalifikacione ispite iz koje su se deca i pripremala za prijemni. A i prag znanja malo povećavamo, da bude zaista realan. Da bi se položilo mora da se uradi bar 40 odsto zadataka – objašnjava za naš list direktor pomenute škole Momčilo Stojanović.

U njegovu školu se, po uspehu iz škole i rezultatima sa kvalifikacionih ispita, upisuju "jaki" đaci. Njih 95 odsto ima ukupno između 60 i sto bodova. Samo pet odsto učenika dolazi sa 50 do 60 poena.

– Te bodove i uspeh opravda veoma mali broj dece. Kod nas bude četiri do pet odsto odličnih, oko 15 posto vrlo dobrih i 40 odsto dobrih. Oko 28 odsto njih ide na popravne, a tri do pet posto bude ponavljača – kaže direktor i ističe da su kriterijumi u osnovnim školama devalvirani.

Ni rezultati sa prijemnog ispita nisu merodavni. Mnogo bi, kaže, bolje bilo da na kvalifikacionim ispitima dežuraju nastavnici iz srednjih škola. Oni bi bili revnosniji, jer im ne bi bilo svejedno kakva će im deca doći. A i u zbirci iz koje se daju zadaci na kvalifikacionom ispitu trebalo bi da bude bar duplo više zadataka nego što je sada.

– Svako drugo dete zadrži status odličnog učenika u prvom razredu – kaže profesor Savić Minić, direktor Pete beogradske, jedne od najuglednijih naših gimnazija.

Učenici koji se uopšte ne snađu prelaze u drugu školu, pa zato ovde retko ko ponavlja razred. Oni koji ostanu, u kasnijim razredima su sve bolji đaci. Broj odličnih se povećava.

– Tačno je da su kriterijumi ocenjivanja u osnovnim školama blaži nego u gimnaziji, ali treba imati u vidu da dete doživi stres kada pređe iz jedne u drugu, novu sredinu. Često tu ne poznaje nijednog učenika– veli Minić, ukazujući i na neusklađenost školovanja između osnovnih i srednjih škola.

Prema njegovom mišljenju, trebalo bi analizirati znanje dece iz različitih osnovnih škola. I to iz svih oblasti.

– Mi u gimnaziji primećujemo velike razlike. Znamo već iz kojih osmoletki dolaze deca sa odličnim znanjem hemije, a iz kojih stižu potkovana znanjem iz biologije, ili, recimo, nemačkog, engleskog, geografije ... Trebalo bi u tom domenu raditi sistematične analize. To bi bili veoma dragoceni podaci za vrednovanje rada škola i nastavnika – smatra direktor Pete gimnazije.

– Učenica Kristina Krdžavac, koja je upravo završila osmi razred u školi "Banović Strahinja", uverena je da bi valjalo da se prilikom ocenjivanja rada škola gleda i ponašanje đaka, a ne samo njihov uspeh.

I mnogi članovi Nacionalnog prosvetnog saveta ukazuju na poklanjanje ocena u mnogim osnovnim školama i na nerealne rezultate sa kvalifikacionih ispita.

– Visok prosek u školi pokazuje da su ocene davane pod pritiskom roditelja i uprava škola. Nastavnici su neretko prinuđeni da daju više ocene, posebno iz takozvanih teških predmeta, kao što su matematika i prirodne nauke. Izgubljena je kritičnost u ocenjivanju, i to ne samo u školama, već i na fakultetima – objašnjava za "Politiku" član Nacionalnog prosvetnog saveta i predsednik Komisije za srednje škole profesor dr Aleksandar Lipkovski, sa beogradskog Matematičkog fakulteta.

Prema njegovoj oceni, kvalifikacioni ispiti iz unapred poznate zbirke zadataka su metodološka greška. U celom drugom polugođu težište rada se baca na prorađivanje zbirke.

– Na to je ukazalo i Društvo matematičara Srbije. Mi smatramo da test ne sme da bude iz poznate zbirke. Učenici treba samo da znaju kog su tipa zadaci koji će se na testu pojaviti – veli univerzitetski profesor.

On je za to da se promene i uslovi izvođenja prijemnih ispita za srednje škole. I oni treba da budu centralizovani, da dežuraju nastavnici iz srednjih škola, stručnjaci iz Ministarstva prosvete, Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja... Ispit kompletno treba da bude centralizovan i u njegovom izvođenju ne treba da učestvuju nastavnici iz osnovnih škola kojima je u interesu da deca urade što bolje. U tome interes imaju i roditelji, stvara se prećutan dogovor i rezultati mnoge dece onda ne odgovaraju njihovom stvarnom znanju. Profesor Lipkovski ukazuje i na to da ovo zapravo nisu kvalifikacioni, već klasifikacioni ispiti, jer, da bi bio kvalifikacioni, ispit ne bi smeo da sadrži tako nizak prag znanja od jednog boda. I slučajno, nagađanjem može se na testu ostvariti do pet poena. Zato su gotovo svi i položili, iako veliki broj njih uopšte ne zaslužuje da pohađa četvorogodišnje srednje škole. Doduše, neće se svi upisati u željene škole, već se klasifikuju po broju poena. Zbog toga su, ocenjuje Lipkovski, ovi prijemni ispiti zapravo klasifikacioni.

-----------------------------------------------------------

Učiteljica, ples, karneval

Kada odlučuju u koju osmoletku će upisati dete, roditelji sve manje gledaju koliko je škola blizu njihovog stana, ali su im zato važni strani jezici koji se u toj školi uče. Jedni bi voleli da dete savlada engleski i nemački, drugi francuski i engleski, ruski i engleski, a neki bi hteli da uz to uči i italijanski, grčki.

Direktori škola kažu da roditelji sve više vode računa o tome da li u školi ima sportskih terena, jer žele da im se deca bave sportom. Neki vole da je škola u zelenilu, šumi, da ima veliko dvorište. Drugi pak više vode računa o tome gde se nalazi autobuska stanica, hteli bi da je ispred škole. Svi ipak žele da u školi dete može mnogo da nauči, ali i da se tamo oseća prijatno i da bude bezbedno. Važna je higijena, ali i to kako su uređene učionice.

Bitno im je i to da je škola u koju dete upisuju na neki način centar kulturnih zbivanja u tom kraju, da se tu otvaraju izložbe, održavaju književne večeri, koncerti, predstave, karnevali, takmičenja u plesu... I da u svemu tome učestvuju učenici. Znači im i to da dete tamo bude uvaženo kao osoba. Raspituju se o učiteljima i učiteljicama. To im je od presudnog značaja, jer od učenja nema ništa ukoliko se učitelj i dete nekako ne nađu.