Када се "топе" петице

Колико су бодови са квалификационих испита и оцене из школе (не)реални показују и резултати које та иста деце касније постижу у средњим школама. У београдској електротехничкој школи "Раде Кончар" већ годинама се на почетку школске године прави "штих проба". Ученици првог разреда добијају да решавају тестове из српског и математике са квалификационих испита. И тада само десет одсто ученика положи, иако су прошла само два и по месеца од полагања пријемних испита.

– Није иста комбинација питања из јуна, али су задаци из збирке за квалификационе испите из које су се деца и припремала за пријемни. А и праг знања мало повећавамо, да буде заиста реалан. Да би се положило мора да се уради бар 40 одсто задатака – објашњава за наш лист директор поменуте школе Момчило Стојановић.

У његову школу се, по успеху из школе и резултатима са квалификационих испита, уписују "јаки" ђаци. Њих 95 одсто има укупно између 60 и сто бодова. Само пет одсто ученика долази са 50 до 60 поена.

– Те бодове и успех оправда веома мали број деце. Код нас буде четири до пет одсто одличних, око 15 посто врло добрих и 40 одсто добрих. Око 28 одсто њих иде на поправне, а три до пет посто буде понављача – каже директор и истиче да су критеријуми у основним школама девалвирани.

Ни резултати са пријемног испита нису меродавни. Много би, каже, боље било да на квалификационим испитима дежурају наставници из средњих школа. Они би били ревноснији, јер им не би било свеједно каква ће им деца доћи. А и у збирци из које се дају задаци на квалификационом испиту требало би да буде бар дупло више задатака него што је сада.

– Свако друго дете задржи статус одличног ученика у првом разреду – каже професор Савић Минић, директор Пете београдске, једне од најугледнијих наших гимназија.

Ученици који се уопште не снађу прелазе у другу школу, па зато овде ретко ко понавља разред. Они који остану, у каснијим разредима су све бољи ђаци. Број одличних се повећава.

– Тачно је да су критеријуми оцењивања у основним школама блажи него у гимназији, али треба имати у виду да дете доживи стрес када пређе из једне у другу, нову средину. Често ту не познаје ниједног ученика– вели Минић, указујући и на неусклађеност школовања између основних и средњих школа.

Према његовом мишљењу, требало би анализирати знање деце из различитих основних школа. И то из свих области.

– Ми у гимназији примећујемо велике разлике. Знамо већ из којих осмолетки долазе деца са одличним знањем хемије, а из којих стижу поткована знањем из биологије, или, рецимо, немачког, енглеског, географије ... Требало би у том домену радити систематичне анализе. То би били веома драгоцени подаци за вредновање рада школа и наставника – сматра директор Пете гимназије.

– Ученица Кристина Крџавац, која је управо завршила осми разред у школи "Бановић Страхиња", уверена је да би ваљало да се приликом оцењивања рада школа гледа и понашање ђака, а не само њихов успех.

И многи чланови Националног просветног савета указују на поклањање оцена у многим основним школама и на нереалне резултате са квалификационих испита.

– Висок просек у школи показује да су оцене даване под притиском родитеља и управа школа. Наставници су неретко принуђени да дају више оцене, посебно из такозваних тешких предмета, као што су математика и природне науке. Изгубљена је критичност у оцењивању, и то не само у школама, већ и на факултетима – објашњава за "Политику" члан Националног просветног савета и председник Комисије за средње школе професор др Александар Липковски, са београдског Математичког факултета.

Према његовој оцени, квалификациони испити из унапред познате збирке задатака су методолошка грешка. У целом другом полугођу тежиште рада се баца на прорађивање збирке.

– На то је указало и Друштво математичара Србије. Ми сматрамо да тест не сме да буде из познате збирке. Ученици треба само да знају ког су типа задаци који ће се на тесту појавити – вели универзитетски професор.

Он је за то да се промене и услови извођења пријемних испита за средње школе. И они треба да буду централизовани, да дежурају наставници из средњих школа, стручњаци из Министарства просвете, Завода за унапређивање васпитања и образовања... Испит комплетно треба да буде централизован и у његовом извођењу не треба да учествују наставници из основних школа којима је у интересу да деца ураде што боље. У томе интерес имају и родитељи, ствара се прећутан договор и резултати многе деце онда не одговарају њиховом стварном знању. Професор Липковски указује и на то да ово заправо нису квалификациони, већ класификациони испити, јер, да би био квалификациони, испит не би смео да садржи тако низак праг знања од једног бода. И случајно, нагађањем може се на тесту остварити до пет поена. Зато су готово сви и положили, иако велики број њих уопште не заслужује да похађа четворогодишње средње школе. Додуше, неће се сви уписати у жељене школе, већ се класификују по броју поена. Због тога су, оцењује Липковски, ови пријемни испити заправо класификациони.

-----------------------------------------------------------

Учитељица, плес, карневал

Када одлучују у коју осмолетку ће уписати дете, родитељи све мање гледају колико је школа близу њиховог стана, али су им зато важни страни језици који се у тој школи уче. Једни би волели да дете савлада енглески и немачки, други француски и енглески, руски и енглески, а неки би хтели да уз то учи и италијански, грчки.

Директори школа кажу да родитељи све више воде рачуна о томе да ли у школи има спортских терена, јер желе да им се деца баве спортом. Неки воле да је школа у зеленилу, шуми, да има велико двориште. Други пак више воде рачуна о томе где се налази аутобуска станица, хтели би да је испред школе. Сви ипак желе да у школи дете може много да научи, али и да се тамо осећа пријатно и да буде безбедно. Важна је хигијена, али и то како су уређене учионице.

Битно им је и то да је школа у коју дете уписују на неки начин центар културних збивања у том крају, да се ту отварају изложбе, одржавају књижевне вечери, концерти, представе, карневали, такмичења у плесу... И да у свему томе учествују ученици. Значи им и то да дете тамо буде уважено као особа. Распитују се о учитељима и учитељицама. То им је од пресудног значаја, јер од учења нема ништа уколико се учитељ и дете некако не нађу.