Festival rođen, uz mnogo propusta

Novi Sad - Glamuroznom završnicom koja je obeležila i otvaranje, u Velikoj sali Srpskog narodnog pozorišta sinoć je okončan prvi Filmski festival Srbije. Crveni tepih, velike kulise na prilazima SNP, pravljene baš kao i nekoliko drugih po novosadskom centru, kao trijumfalne kapije sa imenima onih ličnosti koje su kroz istoriju obeležile rađanje i razvoj srpske kinematografije u prošlom veku, mnogo pravih domaćih filmskih zvezda, od doajena u osmoj deceniji pa do onih najmlađih; reflektori i razna druga svetla od kojih se činilo da je dan, a ne noć, stotinak bliceva, kamera, starlete, zvezdice i buduće zvezde, nekoliko hiljada građana okupljenih oko SNP.

Sve je to bio milje za početak završne večeri prvog nacionalnog srpskog festivala. Festival je završen objavljivanjem nagrada i njihovim uručenjem, posle čega je - izvan takmičarskog dela - prikazan film "Optimisti" reditelja Gorana Paskaljevića.

Od "istorijske noći", kako je Velimir Bata Živojinović otvarajući Festival okarakterisao ustanovljenje ove manifestacije, pa sve do sinoćne svečanosti, proteklo je pet dana. Za to vreme, međunarodni žiri je odgledao 16 filmova u okviru "Nacionalne klase" i odlučio o nagradama u 14 kategorija, a nadmetali su se i filmovi u selekciji "Euroimaž", za najbolju evropsku koprodukciju, i dodeljene mnoge druge nagrade, među kojima i nagrade kritike FIPRESCI.

U međuvremenu, od glamuroznog otvaranja do glamurozne završnice, bilo je svega, mnogo dobrih i odličnih filmova, ali i - čamotinje. O tome se govorilo u potaji, u novinarskim kuloarima, mada je bilo očigledno da na festivalu mnogo toga ne funkcioniše, od tehničkih uslova za projekcije, preko organizacije pres-službe, pogrešnih vremenskih odrednica za projekcije, uslova za rad novinarskih ekipa, nespremnosti, neobaveštenosti ili (ne)namernog odbijanja nekih filmskih ekipa za susrete sa novinarima, pa sve do - publike! Publika je, zapravo, možda uspavana na tipično vojvođanski način prema ovde još uvek aktuelnoj poslovici, nimalo nesimpatičnoj, po sistemu "letnji dan do podne", izostala sa mnogih odličnih projekcija mnogih sjajnih filmova, pa su tako dvorane ponekad bile poluprazne...

Ni u jednom momentu nije se mogla osetiti histerija nekih drugih festivala ili čuti čuvena rečenica "imate li kartu više"! Da li zbog svega toga, ili iz nekih trećih razloga, pale su i dve ostavke: Đorđa Milićevića, direktora Filmskog centra Srbije, organizatora manifestacije i, nezvanično, Svetlane Jovićević, direktora Filmskog festivala Srbije. Ali, o tome će akteri ostavki govoriti, kažu, kada se sve oko Festivala završi.

Pa, ipak, uz sve sitne ili krupne nedostatke, zavisno od toga ko i iz kog ugla posmatra stvari, prvi Filmski festival Srbije je održan, a Dragan Bjelogrlić, predsednik Upravnog odbora manifestacije, inače jedan od ključnih ljudi u timu koji je uz sve muke ipak uspeo da "dunavsku Veneciju", Novi Sad, pretvori u grad filma, za festivalsku publikaciju "Info" je izjavio:

"Moja najvažnija impresija je da je Festival uspostavljen. Srbija je konačno dobila svoj festival. Ovakav festival mora se praviti četiri godine da bi bio konačno napravljen. Festival je kao vinograd, potrebno je neko vreme da bi dao dobro vino... A najbitnija stvar koja se desila jeste da su filmski stvaraoci prepoznali i podržali Festival!"

Ovakvom optimizmu bilo bi teško suprotstavljati sitne argumente.

-----------------------------------------------------------

Promene, Kenedi i Film Noar

Novi Sad - Autori romantične komedije "Promeni me", inače prvog filma u produkciji beogradskog "Pinka", reditelj Milan Karadžić, čiji je ovo, takođe, prvenac, protagonisti Mima Karadžić i Neda Arnerić, otvorili su jučerašnju, poslednju pres-konferenciju. Za gledaoce je, svakako, najznačajnija poruka da će komedija od oktobra biti prikazivana u bioskopima, kao i to da će publika svakako prepoznati vrstu zabave iz već dosta popularne i dugo prikazivane TV serije "Mješoviti brak", ali je saopštena i zanimljiva činjenica da produkcija "Pinka" u ovoj godini završava još jedan dugometražni film, a za sledeću priprema snimanje čak šest filmova, što će nesumnjivo u našoj kinematografiji ostaviti određenog traga.

Želimir Žilnik, autor mnogih igranih i dokumentarnih filmova i jedan od začetnika žanra dokumentarnih drama, zajedno sa direktorom fotografije Miodragom Miloševićem i predstavnikom koproducenta Zoranom Mileševićem, predstavio je svoje najnovije ostvarenje "Kenedi se ženi".

U ovom filmu, baš kao i u prethodna dva, "Kenedi se vraća kući" (2003) i "Gde je Kenedi bio dve godine" (2005), Žilnik prati sudbinu Kenedija Hasanija, Roma koji je zbog okolnosti u kojima se nalazi prisiljen na nomadski život bez ikakvog društvenog identiteta, socijalne i ekonomske pozicije i koji snalaženjem pokušava da se održi na površini života... Kenedi Hasani je u ovom filmu izgradio kuću, ušao u dugove, koje zajedno pokušavaju da vrate on i brat, baveći se raznim poslovima. Pošto ne uspevaju da radom sa nadnicom od deset evra vrate pare koje su pozajmili, Kenedi se odlučuje na pružanje ljubavnih usluga... U početku sa vremešnim damama i udovicama, a potom i sa imućnijim muškarcima!

Žilnik i deo njegove ekipe su film okarakterisali i kao "novi prilog portretu romske populacije", govoreći i o činjenici da je film pre nekoliko nedelja odlično bio primljen na nekoliko evropskih projekcija, kao i o tome da takvo ostvarenje, kao i mnoga druga koja u svetu globalizacije govore o malim kulturama i nacionalnim skupinama, vraćaju samopouzdanje i identitet romskoj populaciji.

"Film Noar", prvi dugometražni animirani film za odrasle, nazvan ovde još i "crtaćem za odrasle", doveo je juče u pres-salu reditelje Srđu Penezića i Ristu Topaloskog, kao i animatore Jelenu Jovanović, Nemanju Gavrilovića i Ivana Pejkića. Autor scenarija i reditelj Srđa Penezić, koji već dugo živi i radi u Los Anđelesu, rekao je da je film pripreman šest godina, dok je aktivni rad na animaciji trajao 17 meseci, da je mnogim scenama i akciji u filmu, koje je inicirao i želeo Topaloski, doprinela najsavremenija 3D tehnologija. A sve je, u suštini, krenulo od želje da se napravi film koji će moći da konkuriše u svetu, da bude rađen u nekom od postojećih poznatih žanrovskih manira, a da ne bude sa obaveznim regionalnim predznakom.

"Film Noar" se, inače, odlično prodaje u svetu, od Irana, Brazila, Nemačke i Japana pa sve do Tajvana, biće uskoro prikazan na nekoliko velikih festivala, koštao je milion i po dolara, a kod nas će biti prikazan na festivalima u Sopotu, Paliću i na festivalu u Motovunu (Hrvatska). Planira se i bioskopsko prikazivanje, najverovatnije noćne projekcije u beogradskoj "Kozari". Sledeći film koji isti autori planiraju je - vestern, naravno animirani, u maniru evropske tradicije vesterna šezdesetih godina prošlog veka.