Uobičajeno "preko reda"

Ukoliko bi Skupština Srbije odlučila da "preko reda" usvaja one zakone koji treba da omoguće našu bržu evropsku integraciju ne bi se u takvoj, eventualnoj, praksi nimalo razlikovala od drugih zemalja u tranziciji, u čijim parlamentima su tzv. evropski propisi, takođe, imali prioritet.

Budući da se u Srbiji zakoni koji sadrže evropska pravila danas usvajaju u redovnoj proceduri, uz veoma izražene političke probleme, predloženo je da u novom skupštinskom poslovniku bude predviđen skraćeni postupak za donošenje zakona, kojima se naši propisi usklađuju sa onima iz EU.

Boško Ristić, predsedavajući radne grupe za izradu poslovnika, objašnjava nam da se on zalaže da ti zakoni idu po skraćenom postupku, ali da o tom postupku prethodno mora da se izjasni skupština "tako da opozicija može da ospori opravdani društveni interes za taj skraćeni postupak".

On, pri tom, naglašava da skupštinska većina ima obavezu prema biračima da sprovodi politiku oko koje je okupila većinu, dodajući da to ne sme, s druge strane, da ide na uštrb prava opozicije na osporavanje, predlaganje i kontrolu rada vlade, prava na raspravu, tako da on očekuje da će predloženo biti i prihvaćeno.

– Jer, ako se radi o standardima o kojima ne možete da raspravljate, ukoliko je nužno njihovo usvajanje radi evropskih integracija, onda treba da pokažemo zavidan nivo društvene svesti, da se ponašamo u skladu sa politikom za koju smo se opredelili na izborima – podvlači on.

Ristićeva ideja uključuje i predlog da se poslovnikom ojača pozicija odbora u skupštini.

– Ukoliko idemo na to da se prethodno nacrti zakona čitaju na odborima, uz prisustvo predstavnika vlade, onda bi vlada mogla da ubedi poslanike da se radi o zakonima koji vode u evropske integracije – kaže Ristić i naglašava da bi poslanici tako imali priliku da stave svoje primedbe još u najranijoj fazi stvaranja zakona.

Time što bi predstavnik vlade "pokupio" primedbe poslanika na odborima u vezi sa nekim zakonom, to bi, onda, kaže on, smanjilo potrebu za kasnijim podnošenjem većeg broja amandmana.

U ovom trenutku, sve do potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija, inače, nema obavezu da svoje zakone usklađuje sa evropskim pravnim poretkom. Ona to čini da bi išla u susret predstojećim obavezama, i to na osnovu akcionog plana o usklađivanju domaćeg prava sa evropskim. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, izjavio je nedavno da se dve godine kasni sa ispunjavanjem tog plana i da parlament postaje "usko grlo" za evropske zakone. To "grlo" je u ovom trenutku naročito važno za set zakona, koji treba da pomognu Srbiji da ostvari svoju nameru da se u 2009. godini nađe na "beloj šengenskoj listi".

I druge zemlje koje su nastojale da što pre usvoje evropske standarde drugačije su tretirale "evropske" zakone. Tako su u ustavima nekih zemalja, poput Češke, Slovačke i Slovenije, "otvorena vrata" ubrzanoj proceduri za harmonizaciju prava.

Marko Slokar, Slovenac koji je na privremenom radu u Kancelariji za pridruživanje Srbije, u svojstvu savetnika, kaže da je u trenutku kada se njegova zemlja nalazila pred prijemom u EU tempo usvajanja evropskih zakona bio "izuzetno žestok", pa se moralo raditi "ludo", i subotom i nedeljom.

Slokar kaže da je postojao samo "džentlmenski sporazum" sekretara slovenačke skupštine, sekretara vlade i tamošnje kancelarije za pridruživanje EU da usvajanje evropskih direktiva u parlamentu treba da ima prioritet, pa je vlada na utvrđenim zakonima važnim za članstvo u EU stavljala oznaku da su oni prioritetni, što je onda, logično značilo da ubrzano prolaze kroz parlament. On, takođe, naglašava i da je u slovenačkoj skupštini postojao konsenzus oko evropskih integracija, pa je posao brzo završavan, ali i da je znatan deo podzakonskih akata i regulativa usvajan u samoj vladi.

Hrvatska je u tom poslu bila "vrlo, vrlo ažurna". Kako navodi Slobodan Zečević, profesor na Evropskom univerzitetu, ova država je u prvoj godini sprovođenja svog SSP uradila 50 odsto onoga što je trebalo da završi za šest godina.

U cilju efikasne primene tog sporazuma, Vlada Hrvatske preduzela je, kako je svojevremeno preneto na seminaru posvećenom njenim iskustvima u organizaciji srpske kancelarije za pridruživanje EU, niz proceduralnih izmena. Te izmene omogućile su ubrzano donošenje zakona u Saboru, ukoliko su deo plana evropske integracije. U Saboru amandmani na zakone mogu da se usvajaju samo u meri u kojoj ne ugrožavaju stepen usklađenosti sa pravnim tekovinama EU.

Kad se govori o usklađivanju sa evropskim pravnim poretkom treba naglasiti da harmonizacija podrazumeva, u mnogome, preuzimanje tehničkih propisa i njihova ugradnja u domaće zakonodavstvo (recimo, o kvalitetu proizvoda, ekološkim standardima, poljoprivredi). Otud, preuzimanje standarda neretko znači bukvalno prevođenje na jezik zemlje koja želi u EU.