Уобичајено "преко реда"

Уколико би Скупштина Србије одлучила да "преко реда" усваја оне законе који треба да омогуће нашу бржу европску интеграцију не би се у таквој, евентуалној, пракси нимало разликовала од других земаља у транзицији, у чијим парламентима су тзв. европски прописи, такође, имали приоритет.

Будући да се у Србији закони који садрже европска правила данас усвајају у редовној процедури, уз веома изражене политичке проблеме, предложено је да у новом скупштинском пословнику буде предвиђен скраћени поступак за доношење закона, којима се наши прописи усклађују са онима из ЕУ.

Бошко Ристић, председавајући радне групе за израду пословника, објашњава нам да се он залаже да ти закони иду по скраћеном поступку, али да о том поступку претходно мора да се изјасни скупштина "тако да опозиција може да оспори оправдани друштвени интерес за тај скраћени поступак".

Он, при том, наглашава да скупштинска већина има обавезу према бирачима да спроводи политику око које је окупила већину, додајући да то не сме, с друге стране, да иде на уштрб права опозиције на оспоравање, предлагање и контролу рада владе, права на расправу, тако да он очекује да ће предложено бити и прихваћено.

– Јер, ако се ради о стандардима о којима не можете да расправљате, уколико је нужно њихово усвајање ради европских интеграција, онда треба да покажемо завидан ниво друштвене свести, да се понашамо у складу са политиком за коју смо се определили на изборима – подвлачи он.

Ристићева идеја укључује и предлог да се пословником ојача позиција одбора у скупштини.

– Уколико идемо на то да се претходно нацрти закона читају на одборима, уз присуство представника владе, онда би влада могла да убеди посланике да се ради о законима који воде у европске интеграције – каже Ристић и наглашава да би посланици тако имали прилику да ставе своје примедбе још у најранијој фази стварања закона.

Тиме што би представник владе "покупио" примедбе посланика на одборима у вези са неким законом, то би, онда, каже он, смањило потребу за каснијим подношењем већег броја амандмана.

У овом тренутку, све до потписивања споразума о стабилизацији и придруживању, Србија, иначе, нема обавезу да своје законе усклађује са европским правним поретком. Она то чини да би ишла у сусрет предстојећим обавезама, и то на основу акционог плана о усклађивању домаћег права са европским. Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије за европске интеграције, изјавио је недавно да се две године касни са испуњавањем тог плана и да парламент постаје "уско грло" за европске законе. То "грло" је у овом тренутку нарочито важно за сет закона, који треба да помогну Србији да оствари своју намеру да се у 2009. години нађе на "белој шенгенској листи".

И друге земље које су настојале да што пре усвоје европске стандарде другачије су третирале "европске" законе. Тако су у уставима неких земаља, попут Чешке, Словачке и Словеније, "отворена врата" убрзаној процедури за хармонизацију права.

Марко Слокар, Словенац који је на привременом раду у Канцеларији за придруживање Србије, у својству саветника, каже да је у тренутку када се његова земља налазила пред пријемом у ЕУ темпо усвајања европских закона био "изузетно жесток", па се морало радити "лудо", и суботом и недељом.

Слокар каже да је постојао само "џентлменски споразум" секретара словеначке скупштине, секретара владе и тамошње канцеларије за придруживање ЕУ да усвајање европских директива у парламенту треба да има приоритет, па је влада на утврђеним законима важним за чланство у ЕУ стављала ознаку да су они приоритетни, што је онда, логично значило да убрзано пролазе кроз парламент. Он, такође, наглашава и да је у словеначкој скупштини постојао консензус око европских интеграција, па је посао брзо завршаван, али и да је знатан део подзаконских аката и регулатива усвајан у самој влади.

Хрватска је у том послу била "врло, врло ажурна". Како наводи Слободан Зечевић, професор на Европском универзитету, ова држава је у првој години спровођења свог ССП урадила 50 одсто онога што је требало да заврши за шест година.

У циљу ефикасне примене тог споразума, Влада Хрватске предузела је, како је својевремено пренето на семинару посвећеном њеним искуствима у организацији српске канцеларије за придруживање ЕУ, низ процедуралних измена. Те измене омогућиле су убрзано доношење закона у Сабору, уколико су део плана европске интеграције. У Сабору амандмани на законе могу да се усвајају само у мери у којој не угрожавају степен усклађености са правним тековинама ЕУ.

Кад се говори о усклађивању са европским правним поретком треба нагласити да хармонизација подразумева, у многоме, преузимање техничких прописа и њихова уградња у домаће законодавство (рецимо, о квалитету производа, еколошким стандардима, пољопривреди). Отуд, преузимање стандарда неретко значи буквално превођење на језик земље која жели у ЕУ.