Obama ne veruje generalima

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Robert Gejts (70), šef Pentagona (ministar odbrane) u vladama Džordža Buša i Baraka Obame, čovek koji je u karijeri služio čak šest predsednika, uvek u sektoru za bezbednost, napisao je podebelu memoarsku knjigu (494 strane) koja će u knjižarama biti tek sledeće nedelje, ali njene glavne pikanterije su već jak medijski začin.

S obzirom na to da je, dok je bio na dužnosti (memoari su naslovljeni upravo tako: „Dužnost”), od decembra 2006. do jula 2011, negovao imidž mirnog, tolerantnog i nadasve lojalnog funkcionera, njegove oštre strele na račun poslednjeg šefa, Obame, prilično su iznenađenje. Glavna optužba je da Obama i njegovi civilni savetnici nisu verovali ni u sopstvenu strategiju kad je reč o ratu u Avganistanu, kao i da su predsednikovi odnosi sa ratnim generalima u Pentagonu bili u najmanju ruku „problematični”.

„Već u prvim danima administracije”, piše Gejts, „sumnjičenja i nepoverenje između visokih oficira i viših funkcionera Bele kuće, uključujući i predsednika, za mene su postali veliki problem... Predsednik nije verovao svojim komandantima, nije podnosio (avganistanskog predsednika Hamida) Karzaija, nije verovao u sopstvenu strategiju i rat nije smatrao svojim. Njegov glavni prioritet bio je da se iz njega izvučemo.”

Iako je ovo nesumnjiva žaoka, istovremeno je i kompliment Obaminoj doslednosti. Antiratni stav je naime obeležio još njegovu prvu predsedničku kampanju, irački je osuđivao do kraja, dok je avganistanski nevoljno „usvojio” kao neophodnost i u jednom momentu, posle dugih rasprava sa generalima, odobrio njegovu eskalaciju, slanje u Avganistan dodatnih 30.000 vojnika.

Gejts je, sudeći prema prikazu njegove knjige koji je u „Vašington postu” napisao njegov proslavljeni novinar Bob Vudvord, donekle i protivrečan, jer na jednom mestu kaže: „Verujem da su sve Obamine odluke (u vezi sa Avganistanom) bile dobre.”

„Nikad nisam sumnjao u njegovu podršku trupama, već samo njegovu podršku njihovoj misiji”, dodaje on.

Nepoverenje predsednika prema vojnom vrhu u stvari je lajtmotiv memoara. Dodatna oštrica je pri tome namenjena potpredsedniku Džou Bajdenu, za koga Gejts doduše kaže da je „čovek od integriteta”, ali konstatuje da je „zatrovao vodu” u Obaminoj vladi. „Mislim da je on bio na pogrešnoj strani u svakom važnom pitanju spoljne politike i nacionalne bezbednosti u poslednje četiri decenije.”

Bivši ministar odbrane piše i kako je svojim saradnicima u Pentagonu naredio da sakrivaju informacije od Obaminih savetnika. „Nemojte da im dajete previše informacija o vojnim opcijama. Oni to ne razumeju, pa će odluke kada vojno da krenemo donositi ’eksperti’ kao što je Samanta Pauer.”

Pauerova je inače ličnost od velikog Obaminog poverenja: sada je na dužnosti američke ambasadorke u UN, a pre toga je bila u Nacionalnom savetu za bezbednost, savetodavnom telu predsednika. Poznata je inače kao zagovornik „humanitarnih” intervencija. Karijeru je počela kao izveštač iz ratova u bivšoj Jugoslaviji kada je pozivala na američke vojne akcije, a u novije vreme zalagala se za intervenciju u svrgavanju pukovnika Muamera Gadafija u Libiji.

Sledeća Gejtsova kritika jeste da je Obamina Bela kuća „dosad najcentralizovanija u kontroli nacionalne bezbednosti od svih koje sam ja video od vremena kada je to bilo u nadležnosti Ričarda Niksona i Henrija Kisindžera”.

U saopštenju koje je izdato u utorak uveče, predstavnica Saveta za nacionalnu bezbednost Kejtlin Hajden je iznela kako „Obama duboko ceni rad Boba Gejtsa kao sekretara za odbranu i celokupno njegovo služenje zemlji”.

Kao republikanac, Gejts u svojim memoarima iznenađujuće povoljno ocenjuje moguću predsedničku kandidatkinju demokrata za izbore 2016, Hilari Klinton. „Smatram da je ona pametna, idealistička ali pragmatična, odlučna, neumorna i zabavna, dragocen kolega i savršeni predstavnik SAD širom sveta”, napisao je on.

 --------------------------------------------------------------

Rat kao video-igrica

Gejts se u memoarima osvrće i na tehnološke promene u vođenju rata čija je primena počela u njegovom mandatu. „Dugme se pritisne u Nevadi, a posle nekoliko sekundi kamionet eksplodira u Mosulu. Bomba uništi naciljanu kuću i sve u njoj. Za previše ljudi – uključujući i ’eksperte za odbranu’ u Kongresu, funkcionere vlade i obične građane – rat je postao vrsta video-igrice ili akcionog filma: nešto bez krvi, bola i smrada. Moje godine u Pentagonu učinile su me međutim skeptičnim prema sistemskim analizama, kompjuterskim modelima, teorijama igara ili doktrinama koje sugerišu da je rat sve drugo samo ne tragičan, neefikasan i neizvestan”, napisao je Gejts.