Dolarska trka ka Beloj kući

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 9. jula – Prošlo je čuđenje što je predsednička kampanja u SAD počela znatno ranije nego obično, pa se sada već ne odbrojava preostalim vremenom do izbora, nego – količinom novca koja je podržava. Dolari čak trenutno jasnije zveče nego što pretendenti za Belu kuću zvuče u svojim nastupima, primećuju posmatrači.

Jaz između bogatih i siromašnih, primetan ne samo u ovdašnjem društvu, sve je izrazitiji i u predsedničkoj trci – konstatovao je danas i "Los Anđeles tajms". Iako se polugodišnji bilansi još prave, prema dostupnim podacima – odnos najvećih i najmanjih sakupljenih finansijskih priloga među sadašnjih 17 pretendenata mogao bi da bude i oko 20:1.

Po donatorskim svotama je, po svemu sudeći, u vrh izbio ilinoiski senator Barak Obama. U drugom tromesečju mu se slilo tako mnogo novca da je sa ukupno ubranih 58 miliona dolara pretekao dosadašnju finansijsku favoritkinju, koleginicu iz Njujorka, Hilari Klinton koja je skupila 53 miliona.

Njihovi fondovi su veći od sabrane sume ostalih šest takmičara iz njihove Demokratske partije, a prilično nadmašuju i finansijska dostignuća predvodnika među devet pretendenata u rivalskoj Republikanskoj partiji, kojoj pripada i sadašnji predsednik Džordž Buš. Obama i Klinton su, ujedno, aspiranti čije bi eventualne pobede označile istorijsku prekretnicu: on bi bio prvi crnac a ona prva žena na vrhu američke hijerarhije.

Ali, upozoravaju hroničari, sadašnja trka je maraton: tek predstoje stranačke kvalifikacije, dok odluka o novom šefu države treba da padne na izborima, u duelu predstavnika dve glavne stranke, kao i nekolicine "ostalih", u novembru sledeće godine.

U republikanskom nadgornjavanju, finansijski zasad prednjači Mit Romni, takođe originalna pojava kao pripadnik mormonske zajednice, sa sabranih 41,5 miliona dolara (od kojih je 6,5 miliona njegov prilog sopstvenoj ambiciji). Bivši njujorški gradonačelnik Rudi Đulijani mu je "za petama" sa skupljena 33 miliona…

Novac nije svemogućan, ali je bolje da ga, posebno u vrhunskom nadmetanju, imaš više nego manje, zaključuje se lakonski. Mnogo para je neophodno za najosnovnije potrebe kampanje, tvrde poznavaoci. Treba platiti službenike, kancelarije, kompjutere, statične i mobilne telefone, pravljenje lista registrovanih birača, hranu za volontere – precizira demokratski aktivista Noa Memet.

Biće ovo najskuplji predsednički izbori u istoriji – predviđaju hroničari. Suma priloga bi mogla da premaši milijardu dolara, kažu.

Novac ne može da kupi glasove, bar ne legalno – napominju istraživači kalifornijskog dnevnika. Učestale su kritike, međutim, da je uloga novca u američkim izborima ipak – prevelika. Mnogi kandidati su ispali iz trke – sugeriše specijalista Bil Karik – ne zato što su bili manje uverljivi od rivala, nego zato što im je ponestalo novca…