Доларска трка ка Белој кући

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 9. јула – Прошло је чуђење што је председничка кампања у САД почела знатно раније него обично, па се сада већ не одбројава преосталим временом до избора, него – количином новца која је подржава. Долари чак тренутно јасније звече него што претенденти за Белу кућу звуче у својим наступима, примећују посматрачи.

Јаз између богатих и сиромашних, приметан не само у овдашњем друштву, све је изразитији и у председничкој трци – констатовао је данас и "Лос Анђелес тајмс". Иако се полугодишњи биланси још праве, према доступним подацима – однос највећих и најмањих сакупљених финансијских прилога међу садашњих 17 претендената могао би да буде и око 20:1.

По донаторским свотама је, по свему судећи, у врх избио илиноиски сенатор Барак Обама. У другом тромесечју му се слило тако много новца да је са укупно убраних 58 милиона долара претекао досадашњу финансијску фавориткињу, колегиницу из Њујорка, Хилари Клинтон која је скупила 53 милиона.

Њихови фондови су већи од сабране суме осталих шест такмичара из њихове Демократске партије, а прилично надмашују и финансијска достигнућа предводника међу девет претендената у ривалској Републиканској партији, којој припада и садашњи председник Џорџ Буш. Обама и Клинтон су, уједно, аспиранти чије би евентуалне победе означиле историјску прекретницу: он би био први црнац а она прва жена на врху америчке хијерархије.

Али, упозоравају хроничари, садашња трка је маратон: тек предстоје страначке квалификације, док одлука о новом шефу државе треба да падне на изборима, у дуелу представника две главне странке, као и неколицине "осталих", у новембру следеће године.

У републиканском надгорњавању, финансијски засад предњачи Мит Ромни, такође оригинална појава као припадник мормонске заједнице, са сабраних 41,5 милиона долара (од којих је 6,5 милиона његов прилог сопственој амбицији). Бивши њујоршки градоначелник Руди Ђулијани му је "за петама" са скупљена 33 милиона…

Новац није свемогућан, али је боље да га, посебно у врхунском надметању, имаш више него мање, закључује се лаконски. Много пара је неопходно за најосновније потребе кампање, тврде познаваоци. Треба платити службенике, канцеларије, компјутере, статичне и мобилне телефоне, прављење листа регистрованих бирача, храну за волонтере – прецизира демократски активиста Ноа Мемет.

Биће ово најскупљи председнички избори у историји – предвиђају хроничари. Сума прилога би могла да премаши милијарду долара, кажу.

Новац не може да купи гласове, бар не легално – напомињу истраживачи калифорнијског дневника. Учестале су критике, међутим, да је улога новца у америчким изборима ипак – превелика. Многи кандидати су испали из трке – сугерише специјалиста Бил Карик – не зато што су били мање уверљиви од ривала, него зато што им је понестало новца…