Pravda za gazda Ivka i stari Niš

Niš – Za sva vremena ovekovečen je stari Niš u književnim delima. Najviše, bez sumnje, u onim koje je,dok je u gradu na Nišavi radio kao profesor niške gimnazije,a i kasnije, objavio Stevan Sremac. Niko, to je činjenica, nije toliko verno kao Sremac zabeležio dešavanja u građanskom Nišu u periodu posle oslobođenja od Turaka (1878.godine) i u prvim decenijama 20.veka. „Ivkova slava” i „Zona Zamfirova”, najpoznatija dela ovog književnika o Nišu, odavno su i na filmu i u uspešnim TV obradama i serijama.

Jedan od najvećih i najpoznatijih Sremčevih junaka gazda Ivko i posle skoro celog jednog veka, na početku ove 2014.godine,ponovo je u žiži javnosti.

Brzopleta odluka, koju su pre sedam godina doneli, kako se kasnije potvrdilo, nepoznavaoci istorije i starog Niša, neinformisani i oni koji su za sebepredugo mislili da su svemoćni, dovela je Gazda Ivka,ni krivog ni dužnog, u sud – u Palatu pravde. Da „dokazuje” gde je i kako je rođen i gde mu je u starom Nišu bila kuća u kojoj je živeo, a gde je radila njegova nadaleko poznata radionica za izradu jorgana. Po njegovom zanatu i majstorluku u Srbiji su ga i znali kao Ivka Jorgandžiju.

Gazda Ivko nije izmišljen lik, postojao je, a pravo ime i prezime bilo mu je Živko F. Mijalković. Taj (Ž)Ivko je junak romana Stevana Sremca i domaćin Đurđevdana, višednevne „Ivkove slave”.

Prava afera oko gazda (Ž)Ivka počela je sredinom 2007. godine,kada je niška gradska opština Medijana odlučila da prigodno obeleži mesto gde je nekada bila kuća Ivka Jorgandžije. Bez konsultovanja hroničara Niša i istoričara, a najmanje potomaka starih niških porodica, bronzana spomen-ploča postavljena je u centru grada, na uglu ulica Nikole Pašića i Nade Tomić.

Istoga dana kada je spomen-ploča postavljena, osporeno je to mesto. Ništa nije bilo čudno jer se zna da u Nišu danas živi na hiljade potomaka starih Nišlija. Mnogi od njihpokušali su lepim da ukažu na promašaj – da je kuća Živka Jorgandžije bila u niškoj Paliluli, u današnjoj Takovskoj ulici, a ne tamo gde je postavljena spomen-ploča, u centru grada. Najuporniji je Mihajlo Paligorić, bratanac narodnog heroja Mike Paligorića, po kojem jedan kej na Nišavi nosi ime, i unuk poznatog i čuvenog Todora Paligorića, bankara, trgovca i rodoljuba iz Niša, s početka 20. veka, kojeg su 1916. godine posle okupacije streljali Bugari.

Kada je shvatio da su svi njegovi napori i pokušaji da dokaže ovaj veliki promašaj uzaludni,Mihajlo Paligorić tužio je sudu gradsku opštinu Medijana.

Za sedam godina, koliko se vodi sudski postupak, održano je desetak ročišta. Na svim je Mihajlo Paligorić dokumentima i činjenicama koje su nepobitne, dokazivao i dokazao istinu. Ploča je postavljena na mestu gde je bila kuća Paligorića, a ne gazda Ivka, dokazao je ovaj Nišlija. Ali, sudske odluke da se bronzana ploča ukloni i prenese na pravo mesto, zvanično, i dalje nema. Najviše je Paligorića naljutilo što se u poslednjem obrazloženjuzastupnika gradske opštine Medijana na sudunavodi „da je ova opština usmeno, telefonom, dobila informaciju od jedne gradske ustanove da je kuća Živka Mijalkovića bila tamo gde je postavljena spomen-ploča i da ne treba sumnjati u tu informaciju”.

Ne veruje se ni starim zapisima o Nišu, ni dokumentima i tapijama koje Mihajlo Paligorić poseduje, ni brojnim dokumentima koje je uspeo da pronađe u starovremskim knjigama koje postoje i čuvaju se.

Veruje se, da se prosto ne poveruje, usmenim i telefonom dobijenim objašnjenjima na osnovu kojih su svojevremeno,danas već bivši, smatrajući se u to vreme svemoćnim, niški političari napravili veliku grešku.

Ima li pravde i istine o gazda Ivku i starom Nišu? I, svakako, za Mihajla Paligorića.

Toma Todorović