Male plate – visok trošak

Sa prosečno isplaćenih 25.780 dinara zarada u prvih pet meseci ove godine – Srbija je na samom dnu regionalne lestvice po platama. Taj podatak, ma kako neveseo bio, nije nikakvo iznenađenje već godinama. Pamtimo, nažalost, i vremena kada su nam plate bile i po pet maraka. Bilo – ne ponovilo se.

Iznenađenje je, međutim, nešto drugo. Prema rezultatima istraživanja stručnjaka biltena Mesečne analize i trendovi, plate su u Srbiji od 2001. do 2005. najbrže rasle u jugoistočnoj Evropi i dogurale do 320 evra. Ovu činjenicu, pri tom, prati i ozbiljno upozorenje – da su naše zarade rasle brže nego produktivnost rada i bruto domaći proizvod. Trebalo bi, kažu stručnjaci, da naš godišnji privredni rast bude najmanje osam procenata da bismo mogli da delimo tolike plate, ali i da u razvojnom, investicionom, pogledu ne zaostanemo za zemljama u regionu.

I tako se došlo do saznanja da masa isplaćenih zarada u Srbiji ima najveći udeo u našem BDP-u u odnosu na sve zemlje u komšiluku (vidi tabelu). Zaključak je – "dinamika zarada ugrožava relativnu konkurentnost i destimuliše strane direktne investicije. Troškovi rada mogli bi postati glavna kočnica ubrzavanja privrednog rasta Srbije".

Koliko do juče bezmalo smo se hvalili najjeftinijom radnom snagom i niskim nadnicama, a sada, čak i sa najnižim platama u regionu, ali koje ubrzano rastu, postajemo nedovoljno konkurentni.

Najlakše bi se dalo zaključiti – da nas je previše na platnim spiskovima gde god radili, da su nam učinci veoma slabi i da nam je raspoloživi nacionalni kolač od oko 24 milijarde dolara više nego skroman čak i za male plate.

Kada se, međutim, malo zaviri u statističke i druge izveštaje dolazi se do pravog "krivca" ovakve logike – države i njene ničim kontrolisane javne potrošnje.

U javnom sektoru tokom prvih pet meseci 2007. godine isplaćena je prosečna neto zarada od 30.431 dinar. Taj iznos je 18 odsto veći od republičkog proseka. Ovogodišnja prosečna zarada u javnom sektoru veća je realno 25,6 odsto u odnosu na isto vreme lane. Neto masa zarada je nominalno rasla 28,7, a realno 23,5 odsto. Broj zaposlenih manji je 1,7 procenata. Saopštava se da su prosečne plate u javnim državnim preduzećima rasle i brže – nominalno 37,2, a kada se odbiju troškovi života realnih 31,7 odsto.

Da ne bi bilo zabune: rasle su i ukupne prosečne neto plate u Srbiji. Ali, ipak, ne toliko. Za pet meseci 2007. realno su veće 24,4, a njihova masa 16,9 odsto.

Do prave slike o našim zaradama stiže se i kada se pogledaju platni spiskovi po oblicima svojine. Najviša prosečna zarada je ostvarena u državnoj svojini (30.337), a najniža u društvenoj (17.352 dinara). U mešovitoj svojini, u ovom periodu, zabeležen je realni rast zarada od 19,5, dok je neto masa zarada realno veća svega šest procenata uz pad zaposlenosti od 11,3 odsto. U privatnoj svojini prosečna zarada je realno porasla 17,9 procenata. Klasična obrnuta piramida.

Sudeći po svemu, država i svojim činovništvom, zdravstvom, školstvom.... ali i zaposlenima u javnim, dakle njenim preduzećima, ispade najbolji i najizdašniji poslodavac. Njene isplate krive sliku o ukupnim primanjima. Umesto da država "odumire", kako su nas donedavno učili, ona postaje najjači oslonac društva, pa i platiša. Dokle će ovakvi novčani i drugi tokovi trajati – ostaje da se vidi. Sigurno je, međutim, da naša tranzicija, a s njom i jačanje tržišta još nisu poodmakli.

Slobodan Kostić

-----------------------------------------------------------

Minimalac ni za hranu

Kako živeti sa 369 dinara na dan niko ne može ni da zamisli

Minimalac od 11.094 dinara, koliko je predložio Socijalno-ekonomski savet, mogao bi da se "razvuče" na mesec dana samo ukoliko dnevni računi građanina koji na njemu živi ne budu veći od 369 dinara. Tom sumom bi zaposleni koji prima minimalac morao da pokrije i troškove hrane i pića, higijene, prevoza, komunalija, stanovanja. Juče nije bilo stručnjaka iz oblasti ekonomije koji je sebe mogao da zamisli kako od prvog do prvog u mesecu dnevno troši manje od 400 dinara.

Prema mišljenju Saše Đogovića, saradnika Instituta za ekonomska istraživanja, doista je teško sa nešto više od 11.000 dinara u džepu dočekati kraj meseca.

– Građani koji žive od minimalca moraju da razviju sposobnost snalaženja, koja je neophodna u ovakvim situacijama. Oni koji žive na selu verovatno se bave poljoprivredom pa tako rešavaju problem hrane i pića, dok oni u gradu za hleb dodatno zarađuju u zoni "sive" ekonomije. Na nesreću, to je naša realnost. Kad bi neko samo sa tom sumom izdržao mesec dana bio bi to život nedostojan čoveka – uveren je Đogović.

Nažalost, građani čak pet opština u Srbiji vrlo dobro znaju o kakvoj veštini preživljavanja je govorio naš sagovornik. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna isplaćena zarada u maju iznosila je 26.981 dinar. Stanovnici Vladičinog Hana u proseku su primili 10.946 dinara, žitelji Bele Palanke su do prvog jula "razvlačili" 10.324 dinara, dok su u Lebanu prosečne plate bile 11.894 dinara. U Rači, nadomak Kragujevca, isplaćena je prosečna zarada od 11.948 dinara, dok su ubedljivo najgore prošli žitelji niške opštine Pantelej gde je u maju prosečno isplaćeno 9.643 dinara. Gledano po industrijskim granama, situacija izgleda mnogo gore, jer su proizvođači odevnih predmeta i krzna u maju primili prosečnu platu od 6.800 dinara.

Za razliku od minimalca koji je isplaćivan u prvoj polovini ove godine (9.570 dinara), nova cifra je veća za 15,45 odsto i iznosi 40,95 odsto prosečne zarade isplaćene u Srbiji. Iako je ovo povećanje dobrodošlo, ono je, slažu se stručnjaci, nedovoljno.

– Pogotovo kada se uzme u obzir rast zarada zaposlenih u javnim sektorima. Možda je pravednije bilo da je država odlučila da, umesto povećanja plata u javnim preduzećima, poveća minimalac najugroženijim slojevima stanovništva i odluči se za vođenje takve socijalne politike – predlaže Đogović.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izdaci za ličnu potrošnju domaćinstva u prva tri meseca ove godine iznosili su 34.713 dinara. Prosečna porodica je 38,3 odsto ovog novca trošila na hranu i piće, tvrde statističari. Ukoliko se ova računica primeni i na minimalnu zaradu, onda to znači da bi za mesec dana, na hranu, zaposleni koji mesec pregura na minimalcu mogao da potroši najviše 4.249 dinara, što znači da bi dnevno, sva tri obroka, trebalo da "pokrije" sa 141 dinar! Ipak, kada je minimalac u pitanju, ovakvu računicu je nemoguće primeniti u praksi, pa građani i više od polovine minimalca, najčešće i sve, troše samo na hranu.

A. N.