Ahtisari otpisan, ali dostupan

Najavljujući finalnu rundu pregovora o kojima nije mogao da iznese detalje, američki državni podsekretar za Evropu i Evroaziju Danijel Frid juče je rekao da ne veruje da će specijalni izaslanik Marti Ahtisari želeti da posreduje u njima, ali je siguran da će biti dostupan ukoliko bude potreban. Posle jučerašnjih susreta sa predsednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom, Frid je na konferenciji za novinare u američkoj ambasadi u Beogradu najavio da će krajem ove nedelje u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija SAD "pojačati napore na rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije". On je preneo da se francuski predsednik Nikola Sarkozi (koji je predložio šestomesečne pregovore) složio sa stavom američke vlade da pregovori budu oročeni na 120 dana i da posle njih, ukoliko ne bude postignut dogovor Beograda i Prištine, bude primenjen Ahtisarijev plan, ocenivši takvu ponudu prihvatljivom i kompromisnom.

Premijer Koštunica je, međutim, u razgovoru sa Fridom istakao da je Vlada Srbije pokrenula inicijativu za nove pregovore o Kosovu i Metohiji i da se odlučno protivi ideji da SB UN usvaja bilo kakvu rezoluciju pre završetka novih pregovora. U saopštenju iz premijerovog kabineta navedeno je da budući pregovori treba da se odvijaju u okviru postojeće rezolucije 1244. "Ideja o nezavisnosti pokrajine je danas najopasniji projekat u Evropi, jer ima destruktivan karakter i ruši principe međunarodnog poretka", zaključio je Koštunica.

Naglašavajući da su sve članice Grupe osam, osim Rusije, saglasne sa takvim predlogom, američki podsekretar nije želeo da komentariše rusko protivljenje nezavisnosti Kosova, ali je potvrdio da su SAD u stalnom kontaktu sa Rusijom, kao i da će on danas o Kosovu razgovarati sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Aleksejevim.

Na novinarsko pitanje zar nije direktan pritisak i sam rad na rezoluciji, iako pregovori dveju strana još nisu počeli, Frid je odgovorio da SAD žele da "putem rezolucije unaprede pregovore i dovedu, ako ne do rešenja barem do slaganja oko jednog cilja".

"Moram priznati da se SAD i Srbija ne slažu oko Kosova, ali ja nisam u Beograd došao da pregovaram nego da prenesem poruku da SAD uprkos tome žele prijateljske odnose Srbijom i da je podržavaju na putu u EU", rekao je Frid. Međutim, iz kabineta premijera Srbije je saopšteno da je Koštunica u razgovoru sa Fridom naglasio da "poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN "predstavlja osnovu za razvijanje dobrih međusobnih odnosa između Srbije i SAD-a".

Podsetimo, Frid je prekjuče u Prištini upozorio kosovske lidere da sami ne proglašavaju nezavisnost, ali i ponovio reči američkog predsednika da će "na kraju krajeva rezultat biti nadzirana nezavisnost za Kosovo i sprovođenje Ahtisarijevog plana".

I generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana pozvali su juče u Briselu sve strane uključene u rešavanje statusa Kosova i Metohije da se uzdrže od "preranih i jednostranih poteza". "Koristim ovu priliku da pozovem sve strane da se uzdrže od preranih i jednostranih akcija koje bi dodatno zakomplikovale ionako već komplikovanu situaciju", izjavio je Ban Ki Mun na zajedničkoj konferenciji za novinare.

On je istakao da je sa Solanom "dugo razgovarao" o Kosovu jer je, kako je rekao, to "jedno od najozbiljnijih pitanja s kojim se suočavamo zbog nedostatka napretka u primeni preporuka mog specijalnog izaslanika (Martija Ahtisarija)".

Ban Ki Mun je pri tom ponovo upozorio da "svako dalje odlaganje ovog pitanja neće biti dobro ne samo za zemlje Balkana, već i za jedinstvo EU". "Jedinstvo i liderstvo EU izuzetno su važni i ja pozivam EU da preuzme to liderstvo", naglasio je on.

Solana je rekao da se "u potpunosti slaže" s generalnim sekretarom UN ističući da očekuje da proces pregovora o budućem statusu Kosmeta bude nastavljen – proces koji, kako je rekao, "ne treba da bude vremenski neograničen". "Dužina nije bitna – nije bitno da li se radi o četiri ili šest meseci – ali jeste bitno da taj proces ne bude vremenski neograničen", naglasio je Solana, dodajući da "ne može da oceni kada bi proces mogao da bude okončan". "Nadam se da će posle određenog perioda pregovora dveju strana biti moguće da se usvoji rezolucija u Savetu bezbednosti. To je naš cilj i naša želja", naglasio je on. Visoki predstavnik EU je, takođe, podvukao da je slanje misije EU iz oblasti policije i pravosuđa na Kosmet nemoguće bez mandata koji bi joj dala rezolucija Saveta bezbednosti UN.

Na pitanje novinara da li bi nastavak procesa mogao da dovede do toga da se "ubedi Moskva", Solana je odgovorio: "Savet bezbednosti ima odgovornost da transformiše rezoluciju 1244 u nešto drugo… Rusija je stalni član Saveta bezbednosti i samim tim važan igrač".

On je, takođe, istakao da je iz razgovora sa srpskim zvaničnicima stekao uverenje da je Beograd "željan i spreman da pomogne procesu rešavanja statusa" Kosmeta.

-----------------------------------------------------------

Tajni signali

Predsednik Srbije Boris Tadić i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Danijel Frid izneli su na jučerašnjem sastanku različite stavove o pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije. Predsednik Tadić je rekao da se Srbija protivi nezavisnosti i da se zalaže za obnavljanje direktnih pregovora koji ne bi imali unapred određen ishod.

Tadić je istakao i da se Srbija protivi unilateralnom priznavanju statusa njene južne pokrajine i da će se svim diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima boriti za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Vrh srpske države misli da je u svakom kontaktu sa Amerikancima važno upozoriti na rizike jednostranog priznanja, pa je predsednik Tadić preneo Fridu da bi "bilo veoma štetno da bilo koja zemlja prizna nezavisnost Kosova i Metohije mimo odluke SB UN".

Istina je da SAD trenutno ne prete javno da će jednostrano da priznaju nezavisnost Kosova, tim pre, što je, kako saznaje "Politika" iz nezvaničnih izvora u Vašingtonu, američkoj administraciji bliska ideja da albanskoj strani na Kosovu interno obeća rok do kog bi se Priština morala strpeti pre nego što proglasi nezavisnost. Taj rok svakako nije u narednih šest meseci, a verovatno nije ni pre ruskih predsedničkih izbora u martu. Vašington, navodno, daje neke signale albanskim političarima na Kosovu da će posle isteka tog roka jednostranim priznanjem nagraditi njihovo strpljenje.

Ako su izvori "Politike" u pravu i ako se ovo zaista dešava iza leđa evropskih saveznika, reč je o kratkoročnoj strategiji koja unapred osuđuje na neuspeh sve eventualne pregovore u narednih šest meseci, jer albanska strana nema razloga da bude popustljiva u pregovorima ako može da računa na američku podršku.