Ахтисари отписан, али доступан

Најављујући финалну рунду преговора о којима није могао да изнесе детаље, амерички државни подсекретар за Европу и Евроазију Данијел Фрид јуче је рекао да не верује да ће специјални изасланик Марти Ахтисари желети да посредује у њима, али је сигуран да ће бити доступан уколико буде потребан. После јучерашњих сусрета са председником и премијером Србије Борисом Тадићем и Војиславом Коштуницом, Фрид је на конференцији за новинаре у америчкој амбасади у Београду најавио да ће крајем ове недеље у Савету безбедности Уједињених нација САД "појачати напоре на решавању будућег статуса Косова и Метохије". Он је пренео да се француски председник Никола Саркози (који је предложио шестомесечне преговоре) сложио са ставом америчке владе да преговори буду орочени на 120 дана и да после њих, уколико не буде постигнут договор Београда и Приштине, буде примењен Ахтисаријев план, оценивши такву понуду прихватљивом и компромисном.

Премијер Коштуница је, међутим, у разговору са Фридом истакао да је Влада Србије покренула иницијативу за нове преговоре о Косову и Метохији и да се одлучно противи идеји да СБ УН усваја било какву резолуцију пре завршетка нових преговора. У саопштењу из премијеровог кабинета наведено је да будући преговори треба да се одвијају у оквиру постојеће резолуције 1244. "Идеја о независности покрајине је данас најопаснији пројекат у Европи, јер има деструктиван карактер и руши принципе међународног поретка", закључио је Коштуница.

Наглашавајући да су све чланице Групе осам, осим Русије, сагласне са таквим предлогом, амерички подсекретар није желео да коментарише руско противљење независности Косова, али је потврдио да су САД у сталном контакту са Русијом, као и да ће он данас о Косову разговарати са руским амбасадором у Београду Александром Алексејевим.

На новинарско питање зар није директан притисак и сам рад на резолуцији, иако преговори двеју страна још нису почели, Фрид је одговорио да САД желе да "путем резолуције унапреде преговоре и доведу, ако не до решења барем до слагања око једног циља".

"Морам признати да се САД и Србија не слажу око Косова, али ја нисам у Београд дошао да преговарам него да пренесем поруку да САД упркос томе желе пријатељске односе Србијом и да је подржавају на путу у ЕУ", рекао је Фрид. Међутим, из кабинета премијера Србије је саопштено да је Коштуница у разговору са Фридом нагласио да "поштовање међународног права и Повеље УН "представља основу за развијање добрих међусобних односа између Србије и САД-а".

Подсетимо, Фрид је прекјуче у Приштини упозорио косовске лидере да сами не проглашавају независност, али и поновио речи америчког председника да ће "на крају крајева резултат бити надзирана независност за Косово и спровођење Ахтисаријевог плана".

И генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун и високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Хавијер Солана позвали су јуче у Бриселу све стране укључене у решавање статуса Косова и Метохије да се уздрже од "прераних и једностраних потеза". "Користим ову прилику да позовем све стране да се уздрже од прераних и једностраних акција које би додатно закомпликовале ионако већ компликовану ситуацију", изјавио је Бан Ки Мун на заједничкој конференцији за новинаре.

Он је истакао да је са Соланом "дуго разговарао" о Косову јер је, како је рекао, то "једно од најозбиљнијих питања с којим се суочавамо због недостатка напретка у примени препорука мог специјалног изасланика (Мартија Ахтисарија)".

Бан Ки Мун је при том поново упозорио да "свако даље одлагање овог питања неће бити добро не само за земље Балкана, већ и за јединство ЕУ". "Јединство и лидерство ЕУ изузетно су важни и ја позивам ЕУ да преузме то лидерство", нагласио је он.

Солана је рекао да се "у потпуности слаже" с генералним секретаром УН истичући да очекује да процес преговора о будућем статусу Космета буде настављен – процес који, како је рекао, "не треба да буде временски неограничен". "Дужина није битна – није битно да ли се ради о четири или шест месеци – али јесте битно да тај процес не буде временски неограничен", нагласио је Солана, додајући да "не може да оцени када би процес могао да буде окончан". "Надам се да ће после одређеног периода преговора двеју страна бити могуће да се усвоји резолуција у Савету безбедности. То је наш циљ и наша жеља", нагласио је он. Високи представник ЕУ је, такође, подвукао да је слање мисије ЕУ из области полиције и правосуђа на Космет немогуће без мандата који би јој дала резолуција Савета безбедности УН.

На питање новинара да ли би наставак процеса могао да доведе до тога да се "убеди Москва", Солана је одговорио: "Савет безбедности има одговорност да трансформише резолуцију 1244 у нешто друго… Русија је стални члан Савета безбедности и самим тим важан играч".

Он је, такође, истакао да је из разговора са српским званичницима стекао уверење да је Београд "жељан и спреман да помогне процесу решавања статуса" Космета.

-----------------------------------------------------------

Тајни сигнали

Председник Србије Борис Тадић и помоћник америчког државног секретара за Европу и Евроазију Данијел Фрид изнели су на јучерашњем састанку различите ставове о питању будућег статуса Косова и Метохије. Председник Тадић је рекао да се Србија противи независности и да се залаже за обнављање директних преговора који не би имали унапред одређен исход.

Тадић је истакао и да се Србија противи унилатералном признавању статуса њене јужне покрајине и да ће се свим дипломатским, правним и мирним средствима борити за очување свог суверенитета и територијалног интегритета.
Врх српске државе мисли да је у сваком контакту са Американцима важно упозорити на ризике једностраног признања, па је председник Тадић пренео Фриду да би "било веома штетно да било која земља призна независност Косова и Метохије мимо одлуке СБ УН".

Истина је да САД тренутно не прете јавно да ће једнострано да признају независност Косова, тим пре, што је, како сазнаје "Политика" из незваничних извора у Вашингтону, америчкој администрацији блиска идеја да албанској страни на Косову интерно обећа рок до ког би се Приштина морала стрпети пре него што прогласи независност. Тај рок свакако није у наредних шест месеци, а вероватно није ни пре руских председничких избора у марту. Вашингтон, наводно, даје неке сигнале албанским политичарима на Косову да ће после истека тог рока једностраним признањем наградити њихово стрпљење.

Ако су извори "Политике" у праву и ако се ово заиста дешава иза леђа европских савезника, реч је о краткорочној стратегији која унапред осуђује на неуспех све евентуалне преговоре у наредних шест месеци, јер албанска страна нема разлога да буде попустљива у преговорима ако може да рачуна на америчку подршку.