Kredit NIS-u na čekanju

Ukoliko se privatizacioni savetnici "Meril Linč" i "Rajfajzen investment" saglase sa zahtevom da Naftnoj industriji Srbije, uoči prodaje, treba odobriti nov kredit od oko 380 miliona evra za modernizaciju, nacionalni naftni gigant moći će da zakuca na vrata neke od 17 banaka s kojima je pregovarao i koje su voljne, tvrde u NIS-u, da im pod vrlo povoljnim uslovima daju pozajmicu.

Iako je Upravni odbor NIS-a ovaj predlog već uputio Skupštini akcionara na verifikaciju, Radomir Naumov, predsednik skupštine, za "Politiku" potvrđuje da ovaj zahtev još nije video, ali da će konačna odluka o parama biti doneta tek nakon što se obave konsultacije s privatizacionim savetnikom i vladom. Naumov kaže da nije sporno da NIS-u treba pomoći kako bi se modernizovao i pre svega poboljšao kvalitet goriva, pa postao konkurentan na tržištu, ali da istovremeno treba proceniti kako će ta pozajmica uticati na budućeg strateškog partnera. Tačnije, stvari treba postaviti tako da sutra ne ispadne da je neka banka postala vlasnik dela NIS-a samo zato što mu je odobrila kredit za modernizaciju.

Kako se saznaje, reč je o kreditu sličnom onom koji je Telekom Srbije uzeo za kupovinu Telekoma RS. Dakle, novac bi dao konzorcijum banaka, a lider u poslu bila bi jedna austrijska banka. Reč je o dugoročnom kreditu gde bi NIS u roku od 14 godina trebalo da vrati sve pozajmljeno.

Bivši ministar energetike podseća da je vlada još pre tri godine usvojila plan modernizacije NIS-a, čime je potvrdila da kompaniji treba dodatna finansijska pomoć, jer iz sopstvenih sredstva ne može da pokrije te troškove, ali niko od nadležnih ne može da kaže zašto se u međuvremenu nešto nije uradilo, već se novac potražuje tek sada.

Upućeni u NIS-u ističu da bi gorivo u Srbiji danas bilo daleko kvalitetnije da je menadžment krenuo u realizaciju ovog plana. Kompanija se ne bi našla u situaciji da svoje gorivo ne može da izvozi ni na Kosmet niti u BiH. Planom je bilo predviđeno da se najpre modernizuju postrojenja koja bi omogućila potpuni prelazak na proizvodnju evropski kvalitetnog goriva, što ni do danas nije urađeno. Ono što je još važnije, gubici NIS-a bili bi svedeni na minimum, a odnos belih i crnih derivata neuporedivo bolji u korist kvalitetnijih benzina.

Struktura proizvoda bi danas bila kao što je u većini evropskih zemalja. Iz rafinerija bi izlazili 100 odsto beli derivati, dakle bez olova i sumpora, što bi odavno rešilo i pitanje ekologije u Pančevu. Trenutno, iz Rafinerije Pančevo danas izlazi 80 odsto belih, kvalitetnijih, derivata i 20 odsto crnih. U novosadskoj rafineriji je taj odnos još lošiji –pola-pola.

Menadžmentu NIS-a se posebno zamera što je prihod NIS-a smanjivao, umesto da ga je racionalnim poslovanjem povećavao. A upravo se tim parama moglo ići u nova ulaganja. Tako je odlučeno da se smanji proizvodnja u Rafineriji Pančevo koja je u tom času proizvodila kvalitetnije gorivo, a poveća u Novom Sadu i to za 40 odsto iako je odnos crnih i belih derivata u ovoj rafineriji bio kudikamo nepovoljniji. Samo po tom osnovu NIS je izgubio dobit od oko 118 miliona dolara, odnosno trećinu novca neophodnog za modernizaciju.