Кредит НИС-у на чекању

Уколико се приватизациони саветници "Мерил Линч" и "Рајфајзен инвестмент" сагласе са захтевом да Нафтној индустрији Србије, уочи продаје, треба одобрити нов кредит од око 380 милиона евра за модернизацију, национални нафтни гигант моћи ће да закуца на врата неке од 17 банака с којима је преговарао и које су вољне, тврде у НИС-у, да им под врло повољним условима дају позајмицу.

Иако је Управни одбор НИС-а овај предлог већ упутио Скупштини акционара на верификацију, Радомир Наумов, председник скупштине, за "Политику" потврђује да овај захтев још није видео, али да ће коначна одлука о парама бити донета тек након што се обаве консултације с приватизационим саветником и владом. Наумов каже да није спорно да НИС-у треба помоћи како би се модернизовао и пре свега побољшао квалитет горива, па постао конкурентан на тржишту, али да истовремено треба проценити како ће та позајмица утицати на будућег стратешког партнера. Тачније, ствари треба поставити тако да сутра не испадне да је нека банка постала власник дела НИС-а само зато што му је одобрила кредит за модернизацију.

Како се сазнаје, реч је о кредиту сличном оном који је Телеком Србије узео за куповину Телекома РС. Дакле, новац би дао конзорцијум банака, а лидер у послу била би једна аустријска банка. Реч је о дугорочном кредиту где би НИС у року од 14 година требало да врати све позајмљено.

Бивши министар енергетике подсећа да је влада још пре три године усвојила план модернизације НИС-а, чиме је потврдила да компанији треба додатна финансијска помоћ, јер из сопствених средства не може да покрије те трошкове, али нико од надлежних не може да каже зашто се у међувремену нешто није урадило, већ се новац потражује тек сада.

Упућени у НИС-у истичу да би гориво у Србији данас било далеко квалитетније да је менаџмент кренуо у реализацију овог плана. Компанија се не би нашла у ситуацији да своје гориво не може да извози ни на Космет нити у БиХ. Планом је било предвиђено да се најпре модернизују постројења која би омогућила потпуни прелазак на производњу европски квалитетног горива, што ни до данас није урађено. Оно што је још важније, губици НИС-а били би сведени на минимум, а однос белих и црних деривата неупоредиво бољи у корист квалитетнијих бензина.

Структура производа би данас била као што је у већини европских земаља. Из рафинерија би излазили 100 одсто бели деривати, дакле без олова и сумпора, што би одавно решило и питање екологије у Панчеву. Тренутно, из Рафинерије Панчево данас излази 80 одсто белих, квалитетнијих, деривата и 20 одсто црних. У новосадској рафинерији је тај однос још лошији –пола-пола.

Менаџменту НИС-а се посебно замера што је приход НИС-а смањивао, уместо да га је рационалним пословањем повећавао. А управо се тим парама могло ићи у нова улагања. Тако је одлучено да се смањи производња у Рафинерији Панчево која је у том часу производила квалитетније гориво, а повећа у Новом Саду и то за 40 одсто иако је однос црних и белих деривата у овој рафинерији био кудикамо неповољнији. Само по том основу НИС је изгубио добит од око 118 милиона долара, односно трећину новца неопходног за модернизацију.