Od Bečića put centra Beograda

Nagli rast prodaje nekretnina u Crnoj Gori uglavnom ne utiče na cenu kvadrata u Beogradu. Ipak, veći broj crnogorskih državljana u poslednje vreme interesuje se za stanove u našoj prestonici, više nego što je to bio slučaj prethodnih meseci.
Jasna Dašić, direktorka "Jadran nekretnina", kaže da oni obično prodaju kuće ili zemljište najčešće na Primorju i kupuju stanove za decu ili da im se nađe kad dođu u Beograd. Crnogorci važe za probirljive kupce pa isključivo traže Vračar, gornji Dorćol, iznad Ulice cara Dušana i centar Palilule. Centralno grejanje i idealna spratnost podrazumevaju se.

– Do skoka cena jeste došlo. Ali, to se ne može pripisati samo potražnji naših suseda, kojih u ovom trenutku zaista ima. Promene na tržištu uslovljava velika tražnja. Ne treba zaboraviti da i kod nas puno ljudi kupuje stanove podižući kredit – objašnjava Dašićeva.

Da cene kod nas rastu potvrđuje i Bojan Isovski, direktora "Magnat nekretnina", ali on to isključivo pripisuje nedostatku stanova.

Ekspanzija prodaje nekretnina u Crnoj Gori, prema njegovom mišljenju, uopšte se ne odražava na beogradske cene kvadrata. To objašnjava činjenicom da je tržište doskorašnje članice naše državne zajednice isuviše malo da bi izazvalo potrese u Beogradu. Stanovništvo Crne Gore može da se smesti na dve marakane, slikovito ilustruje svoje tvrdnje.

– Oni isključivo gledaju Knez-Mihailovu, strogi centar i zgrade oko "Arene". Raspituju se, ali malo kupuju. Sve je to daleko od one priče da oni pazare ne pitajući za cenu. I te kako vode računa o tome koliko će da plate željenu nekretninu – ističe direktor "Magnata".

Da Crnogorci ne kupuju stanove u Beogradu, više nego inače, slaže se i Kaća Lazarević, direktorka "Alke". Oni svoj novac, kaže, ulažu u investicije u svojoj zemlji.

Veliki upliv stranog kapitala u Crnoj Gori, od sticanja nezavisnosti, doveo je ne samo do povećanja cena kvadrata uz obalu već i u Podgorici (koje teže beogradskim, ali ih još ne dostižu), kao i oko Kolašina i na Durmitoru, zbog realne mogućnosti izgradnje skijaških centara. To je prema mišljenju agenata pogodovalo i srpskim državljanima bilo da su naslednici ledine i pašnjaka, ili imaju vikendice na moru. Mnogi od njih su odlučili da prodaju nepokretnosti i reše stambeno pitanje deci u Beogradu, što do sada nisu mogli.

Crna Gora koja je otkrovenje za Ruse, Britance i Irce, pogotovo najnoviji hit – Herceg Novi u kome kvadrat dostiže i 3500 evra, povukla je inostrane kupce iz Hrvatske. To se prema mišljenju direktorke "Jadran nekretnina", objašnjava činjenicom da su stranci u Hrvatskoj do sada pokupovali sve što su mogli, mada oni na tom tržištu i dalje trguju, ali mnogo manje nego u crnogorskoj meki. Prisustvo stranaca i "jake" cene u Dalmaciji i u ovom slučaju idu naruku našim ljudima koji tamo imaju nekretnine. Primera radi, kvadrat u Dubrovniku, najskupljem dalmatinskom letovalištu se kreće od 1.500 evra, na obodu grada, Lapadu od 2.500 do 3.000 evra, a u strom centru i do 6.000 evra. Cene kvadrata u Zagrebu su između 1.400 i 3.000 evra.

– Oni koji su bili strpljivi ili im nije bilo hitno u ovom trenutku mogu dobro da zarade, jer kuće i stanove prodaju po punoj tržišnoj ceni za razliku od naših ljudi koji su devedesetih, za vreme i posle ratova nekretnine prodavali budzašto – objašnjava Dašićeva i dodaje da se u Zagrebu nekretnine mnogo više prodaju nego u Beogradu. Razlog za to jeste što se u hrvatskoj prestonici uglavnom grade manje luksuzni stanovi, koje njeni stanovnici mogu sebi da priušte.

Naša sagovornica napominje da Hrvatska kao Crna Gora i Srbija nema zakon o nekretninama, ali je ova oblast kod njih mnogo bolje regulisana.

– Oni su doneli nekoliko uredbi, važnih za profesionalno trgovanje nekretninama. Agenti moraju da imaju licence za rad pa samim tim ne može svako da se bavi prodajom. U Crnoj Gori i babe koje čuvaju ovce trguju imanjima. Kada svratite u kafanu nude vam nekretnine. I u Srbiji svako može da se bavi ovim poslom. U takvoj situaciji kupci bivaju oštećeni – napominje Dašićeva.

Bilo kako bilo, kupci su izjednačeni u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj kada je reč o porezu na apsolutni prenos prava. Tako na primer, kada se kupuje stan u Srbiji porez na promet nepokretnosti, odnosno na prenos apsolutnih prava je pet odsto, isto kao i u Hrvatskoj. U Crnoj Gori porez na prenos apsolutnih prava je dva odsto, kako za domaće, tako i za strane kupce.