Од Бечића пут центра Београда

Нагли раст продаје некретнина у Црној Гори углавном не утиче на цену квадрата у Београду. Ипак, већи број црногорских држављана у последње време интересује се за станове у нашој престоници, више него што је то био случај претходних месеци.
Јасна Дашић, директорка "Јадран некретнина", каже да они обично продају куће или земљиште најчешће на Приморју и купују станове за децу или да им се нађе кад дођу у Београд. Црногорци важе за пробирљиве купце па искључиво траже Врачар, горњи Дорћол, изнад Улице цара Душана и центар Палилуле. Централно грејање и идеална спратност подразумевају се.

– До скока цена јесте дошло. Али, то се не може приписати само потражњи наших суседа, којих у овом тренутку заиста има. Промене на тржишту условљава велика тражња. Не треба заборавити да и код нас пуно људи купује станове подижући кредит – објашњава Дашићева.

Да цене код нас расту потврђује и Бојан Исовски, директора "Магнат некретнина", али он то искључиво приписује недостатку станова.

Експанзија продаје некретнина у Црној Гори, према његовом мишљењу, уопште се не одражава на београдске цене квадрата. То објашњава чињеницом да је тржиште доскорашње чланице наше државне заједнице исувише мало да би изазвало потресе у Београду. Становништво Црне Горе може да се смести на две маракане, сликовито илуструје своје тврдње.

– Они искључиво гледају Кнез-Михаилову, строги центар и зграде око "Арене". Распитују се, али мало купују. Све је то далеко од оне приче да они пазаре не питајући за цену. И те како воде рачуна о томе колико ће да плате жељену некретнину – истиче директор "Магната".

Да Црногорци не купују станове у Београду, више него иначе, слаже се и Каћа Лазаревић, директорка "Алке". Они свој новац, каже, улажу у инвестиције у својој земљи.

Велики уплив страног капитала у Црној Гори, од стицања независности, довео је не само до повећања цена квадрата уз обалу већ и у Подгорици (које теже београдским, али их још не достижу), као и око Колашина и на Дурмитору, због реалне могућности изградње скијашких центара. То је према мишљењу агената погодовало и српским држављанима било да су наследници ледине и пашњака, или имају викендице на мору. Многи од њих су одлучили да продају непокретности и реше стамбено питање деци у Београду, што до сада нису могли.

Црна Гора која је откровење за Русе, Британце и Ирце, поготово најновији хит – Херцег Нови у коме квадрат достиже и 3500 евра, повукла је иностране купце из Хрватске. То се према мишљењу директорке "Јадран некретнина", објашњава чињеницом да су странци у Хрватској до сада покуповали све што су могли, мада они на том тржишту и даље тргују, али много мање него у црногорској меки. Присуство странаца и "јаке" цене у Далмацији и у овом случају иду наруку нашим људима који тамо имају некретнине. Примера ради, квадрат у Дубровнику, најскупљем далматинском летовалишту се креће од 1.500 евра, на ободу града, Лападу од 2.500 до 3.000 евра, а у стром центру и до 6.000 евра. Цене квадрата у Загребу су између 1.400 и 3.000 евра.

– Они који су били стрпљиви или им није било хитно у овом тренутку могу добро да зараде, јер куће и станове продају по пуној тржишној цени за разлику од наших људи који су деведесетих, за време и после ратова некретнине продавали будзашто – објашњава Дашићева и додаје да се у Загребу некретнине много више продају него у Београду. Разлог за то јесте што се у хрватској престоници углавном граде мање луксузни станови, које њени становници могу себи да приуште.

Наша саговорница напомиње да Хрватска као Црна Гора и Србија нема закон о некретнинама, али је ова област код њих много боље регулисана.

– Они су донели неколико уредби, важних за професионално трговање некретнинама. Агенти морају да имају лиценце за рад па самим тим не може свако да се бави продајом. У Црној Гори и бабе које чувају овце тргују имањима. Када свратите у кафану нуде вам некретнине. И у Србији свако може да се бави овим послом. У таквој ситуацији купци бивају оштећени – напомиње Дашићева.

Било како било, купци су изједначени у Србији, Црној Гори и Хрватској када је реч о порезу на апсолутни пренос права. Тако на пример, када се купује стан у Србији порез на промет непокретности, односно на пренос апсолутних права је пет одсто, исто као и у Хрватској. У Црној Гори порез на пренос апсолутних права је два одсто, како за домаће, тако и за стране купце.