Oranje na Gomolavi

Hrtkovci – U selu Hrtkovci, poznatom po prinudnoj razmeni stanovništva pre 15 godina, a proslavljenom po arheološkom nalazištu, neko je orao nečiju njivu, naslonjenu na arheološki lokalitet Gomolava. Zna se i ko, i čiju, ali se imena ne potežu bez krivičnog postupka. Tek, plug je zakačio vodovodnu cev, što je u seoskoj oskudici događajima uzeto kao događaj. Seoski majstor je sastavio cev i opet je sve utonulo u dosadu.

Beznačajni događaj, međutim, dirnuo je u samo središte nevesele priče o jednom od najpoznatijih arheoloških lokaliteta u Evropi. Onaj koji je polagao vodovodnu cev, položio ju je dovoljno duboko da je oranje ne ugrožava, a onaj koji je orao, orao je dovoljno duboko da je nehotice zakači. Tako se ore na nekim njivama u Hrtkovcima, Platičevu i još nekim sremskim mestima u kojima su Rimljani imali kasarne ili druga boravišta. Oranjem na Gomolavi i u njenoj blizini arheolozi amateri ciljaju na pronalaženje predmeta iz 4. veka. Ovde se nalaze rimska nekropola sa ostacima vile rustike, pa se često pronalaze predmeti koji na ilegalnom tržištu imaju visoku cenu. Međutim, malo koje oranje bude prijavljeno policiji, jer nema krivičnog dela u uslužnom oranju seoskih njiva. Poslednje oranje je slučajno prijavljeno, ali, prema nezvaničnim informacijama, ni u njemu nema dovoljno elemenata za održiv prekršajni ili krivični postupak.

– Gomolava je u lošem stanju ne samo zbog onoga što joj priroda čini, a čovek joj se ne suprotstavlja, već i zbog nemara inspekcija i neodgovornosti lokalnog stanovništva – kaže arheolog Svetlana Blažić iz Vojvođanskog muzeja u Novom Sadu. – Nedavno smo obišli lokalitet i zatekli na njemu nekoliko deponija smeća. Neko je na Gomolavi čak podigao spomenik dvojici ljudi, što se obično radi na grobljima, a nikako na jednom od najvažnijih arheoloških lokaliteta u Evropi.

Iako su svedočanstvo nemara i odgovornosti, deponije se mogu i ukloniti, ali ono što Gomolavi čini Sava ne može nikako da se popravi. U vreme visokog vodostaja, reka odvaljuje stotine kubika obale, a s njima odnosi i slojeve sa ostacima ljudskih kultura starih do šest hiljada godina. Sremskomitrovački Zavod za zaštitu spomenika kulture formalno je nadležan i za zaštitu ovog lokaliteta, ali nije u stanju da učini ništa više od ukazivanja na alarmantno stanje lokaliteta.

–  Zavod je, kaže Šulaja, pre tri godine izradio elaborat zaštitnih arheoloških iskopavanja u obali na zahtev vodoprivrednog preduzeća "Regulacije" koje bi trebalo da izvodi najveći deo radova na regulisanju rečnog toka nizvodno od ušća Drine. Nažalost, taj elaborat nije dobio podršku kod stranog kreditora regulisanja savskog toka – kaže direktor zavoda Ljubiša Šulaja. – Mi odavno ukazujemo na alarmantno stanje lokaliteta koji krije još mnoge tajne o kontinuitetu života u periodu od šest milenijuma. Ogromna šteta je već načinjena, a ne smem ni da pomislim na štetu koja će nastati ako se obala ne utvrdi i ako se ne spase preostali veći deo lokaliteta.

Rušenje obale moglo bi da se zaustavi sa dvadesetak vodoutvrda, koje bi, ako bude novca, postavilo vodoprivedno preduzeće "Regulacije". Pre postavljanja vodoutvrda, arheolozi bi morali na svih 20 mesta da preduzmu sondažna iskopavanja u obali i da obrade zatečeno. Vodoutvrde bi sprečile obrušavanje u vodu rimske nekropole sa vilom rustikom iz 4. veka. Arheolog Zorka Pejović, koja se neposredno bavi Gomolavom, plaši se da nekropola i vila rustika neće dočekati izgradnju vodoutvrda.