Орање на Гомолави

Хртковци – У селу Хртковци, познатом по принудној размени становништва пре 15 година, а прослављеном по археолошком налазишту, неко је орао нечију њиву, наслоњену на археолошки локалитет Гомолава. Зна се и ко, и чију, али се имена не потежу без кривичног поступка. Тек, плуг је закачио водоводну цев, што је у сеоској оскудици догађајима узето као догађај. Сеоски мајстор је саставио цев и опет је све утонуло у досаду.

Безначајни догађај, међутим, дирнуо је у само средиште невеселе приче о једном од најпознатијих археолошких локалитета у Европи. Онај који је полагао водоводну цев, положио ју је довољно дубоко да је орање не угрожава, а онај који је орао, орао је довољно дубоко да је нехотице закачи. Тако се оре на неким њивама у Хртковцима, Платичеву и још неким сремским местима у којима су Римљани имали касарне или друга боравишта. Орањем на Гомолави и у њеној близини археолози аматери циљају на проналажење предмета из 4. века. Овде се налазе римска некропола са остацима виле рустике, па се често проналазе предмети који на илегалном тржишту имају високу цену. Међутим, мало које орање буде пријављено полицији, јер нема кривичног дела у услужном орању сеоских њива. Последње орање је случајно пријављено, али, према незваничним информацијама, ни у њему нема довољно елемената за одржив прекршајни или кривични поступак.

– Гомолава је у лошем стању не само због онога што јој природа чини, а човек јој се не супротставља, већ и због немара инспекција и неодговорности локалног становништва – каже археолог Светлана Блажић из Војвођанског музеја у Новом Саду. – Недавно смо обишли локалитет и затекли на њему неколико депонија смећа. Неко је на Гомолави чак подигао споменик двојици људи, што се обично ради на гробљима, а никако на једном од најважнијих археолошких локалитета у Европи.

Иако су сведочанство немара и одговорности, депоније се могу и уклонити, али оно што Гомолави чини Сава не може никако да се поправи. У време високог водостаја, река одваљује стотине кубика обале, а с њима односи и слојеве са остацима људских култура старих до шест хиљада година. Сремскомитровачки Завод за заштиту споменика културе формално је надлежан и за заштиту овог локалитета, али није у стању да учини ништа више од указивања на алармантно стање локалитета.

–  Завод је, каже Шулаја, пре три године израдио елаборат заштитних археолошких ископавања у обали на захтев водопривредног предузећа "Регулације" које би требало да изводи највећи део радова на регулисању речног тока низводно од ушћа Дрине. Нажалост, тај елаборат није добио подршку код страног кредитора регулисања савског тока – каже директор завода Љубиша Шулаја. – Ми одавно указујемо на алармантно стање локалитета који крије још многе тајне о континуитету живота у периоду од шест миленијума. Огромна штета је већ начињена, а не смем ни да помислим на штету која ће настати ако се обала не утврди и ако се не спасе преостали већи део локалитета.

Рушење обале могло би да се заустави са двадесетак водоутврда, које би, ако буде новца, поставило водоприведно предузеће "Регулације". Пре постављања водоутврда, археолози би морали на свих 20 места да предузму сондажна ископавања у обали и да обраде затечено. Водоутврде би спречиле обрушавање у воду римске некрополе са вилом рустиком из 4. века. Археолог Зорка Пејовић, која се непосредно бави Гомолавом, плаши се да некропола и вила рустика неће дочекати изградњу водоутврда.