Zakon o energetici: nakupci na vidiku

Predsednik Odbora za privredu i finansije Vlade Srbije nalaže Ministarstvu energetike da prione na posao: valja održati javnu raspravu o nacrtu zakona o energetici i uglavnom neizmenjeni nacrt predati vladi, kako bi ga predali Skupštini. Ministarka kao predsednik pomenutog odbora za privredu i finansije piše sebi kao ministru energetike uredno pismo. Male igre u kindergardenu se nastavljaju.

Predsednica daje rok za javnost da raspravi i ispravi krivu Drinu: 1. februar. Ministarka kroz najavu specijalnog savetnika Ljube Aksentijevića daje rok za isto za 8. februar. Ministarki često polazi za rukom da stvari dovede do konflikta: ne mari što je to ovog puta sa samom sobom.

Zakon nema rašta da čitate, jer kao da ga osim prevodioca s maternjeg na naš (srpski) jezik niko nije čitao. Posle dva pasusa jasno je i kamo se cilja. Evropa od nas traži da stvorimo tržišne uslove u kojima će onaj ko ima para određivati pravila, a plaćaćemo svi. Gde to važe zakoni tržišta kada nema dovoljno robe? Predsednici/ministarki je poznato da je Srbija energetski zavisna, to jest da je proizvodnja primarne energije manja od potrošnje. Tržišno poslovanje će, pogotovo u domenu elektroenergetike, omogućiti da se akumulacija u sistemu izvuče iz zemlje kroz delatnost takozvanih snabdevača. Na Kalenić pijaci oni se zovu nakupci ili preprodavci. Uskoro će doći i na vaša vrata da vam ponude čačkalice sa vitaminima jer su njihovi kilovat-sati zeleni, sveže ubrani i mirišu...

Zakon je uredno prepisan i pomalo aljkavo preveden tekst koji nam je dat na usvajanje. U njemu ne postoji ni reč o odgovornosti predsednika, ministara i drugih ako stvari krenu naopako. Ministri su iznad života, i to je (između ostalog) potvrđeno ovim nacrtanijem: njihov radni zadatak je nejasan, kriterijum za ocenjivanje ne postoji, ali je jedna stvar izvesna: nacrtanije daje sasvim dobru osnovu da se trutovi uvuku u naše novčanike, da se razvoj u ovoj zemlji zaustavi (tako što će akumulacija u ključnom privrednom sistemu biti isisana, jednako kao što se naše pare isisavaju kroz sve te strane banke kojih je na svakom koraku).

Znam šta ćete pitati: koje su konkretne zamerke. To vam je kao kad naručite put od Beograda prema Novom Sadu, a neko vam uradi put od Beograda prema Nišu. Onda vas pita: jesu li znakovi dobro postavljeni? Da li je bankina u redu? Da li je asfaltirano po propisu? Vi nemate kud, kažete to je OK i odoste tamo gde nećete.

Želimo da vidimo prostor da se domaći kapital i kapital iz dijaspore, zajedno sa sredstvima iz međunarodnih finansijskih izvora, usmeri u razvoj energetike, elektromašinogradnje i čitavog niza privrednih delatnosti koje konvergiraju ka energoprivredi. Želimo da vidimo okruženje gde će učešće naše privrede u razvoju i funkcionisanju energetskih objekata dati svoj maksimum i povratiti pozicije koje smo imali „pre demokratskih promena”.

Jeste, ne možemo da uđemo u ovom stanju u trku sa ino-nakupcima. Uništili su nam privredu (uz obilatu pomoć ovde), ali se boje da će na zgarištu ipak nešto isklijati. I hoće, ali ako jednom odigramo potez predviđajući naredni.

Možemo da predvidimo scenario koji nam se kroz zakon nudi: distributivna preduzeća će polako dolaziti u dubiozu jer će nakupci podizati cene, a neplatiše će doći na grbaču sadašnjem EPS-u, to jest državi. Iskopniće akumulacija neophodna za razvoj. Cene električne energije će neminovno porasti do nivoa cena na Zapadu. Naravno, ne i plate (penzije da i ne pominjem).

Ja lično nikada nisam ustuknuo pred konkurencijom: kao direktor društvenih firmi pokazivao sam bolje rezultate od sličnih privatnih firmi; kao direktor međunarodnih firmi uspevao sam da moje elektrane budu među najefikasnijima na svetu – stoga imam razumevanje za pozitivnu stranu konkurencije, ali isto tako i za negativnu. U ovom trenutku mi ne možemo dozvoliti puno otvaranje energetskog tržišta jer objektivno nismo u stanju da budemo konkurentni iz čitavog niza razloga.

Zato je moj predlog da se stručna javnost ozbiljno uključi u izradu zakona, da se energetska strategija uradi kako treba (uključujući pojedinačne odgovornosti ministarstva i posebice svakog ministra), da se s naglašenom pažnjom obradi pitanje korišćenja uglja i pogodnosti koje pruža „Južni tok“ i da se u svemu tome nađe modus da se EPS i elektromašinogradnja revitalizuju.

Nacrtanije koje je predstavljeno javnosti ne pruža garancije, niti smisleni put da se energetika zadrži kao jedan od stubova privrednog sistema Srbije. Umesto toga, s velikom izvesnošću se može predvideti da je nacrtanije ozbiljan udarac funkcionisanju elektroenergetskog sistema.

Jasan je i razumljiv pritisak spolja da se zakoni usvoje, ali će oni koji odlučuju morati da razmisle o pritiscima iznutra da primenu zahteva za uvođenje nakupaca u energetiku Srbije odlože za vreme kada će se neposredno odlučivati hoćemo li (ili ne) da se uhvatimo u EU kolo.

Jer, kako reče jedan moj šef: pre nego progutaš šljivu, budi siguran da ti koštica neće praviti probleme.

Izvršni direktor Ekspertske grupe E4