Šta bi bilo da nema vas

Šta bi bilo da nema „Politike”? U razvoju srpskog društva i javnosti postoji jedan parametar koji ima oscilacije i koji se jedno vreme čak zvao i „Slobodanka”, ali postoji opet neka konstanta u kojoj je zbir podataka, koji želimo da čujemo o danu koji sledi, noć pre ili u toku dana, ipak iskreiran u skladu sa našim mentalitetom. I nekako se čini da je to, rekao bih, neki naš „Frankfurter algemajne cajtung”, „Zidojče cajtung” ili „Tagešpigl”, nešto što smo mi bili, neka veza između konzervativnog i nekog internacionalističkog. Utoliko je nemoguće zamisliti Srbiju bez „Politike”.

„Politika” je dobila svoju novu formu. Bio sam predsednik Upravnog odbora „Politike novina i magazina” kada je urednik, prvi put, bila Ljiljana Smajlović (nemojte misliti da joj se šlihtam – ja sam njen prijatelj i ona je moj prijatelj, tako da govorim ono što osećam). Mnogo toga mi je smetalo, ali sam kasnije shvatio da je ona bila u pravu i da je uređivačka politika nešto što mora da ima svoju autonomiju pa šta god ti mislio ili onaj pored tebe.

Utoliko odgovor na pitanje „Šta bi bilo na nema ’Politike’?” može da bude vrlo dramatičan. Ne bi bilo ništa. Odnosno, bila bi ogromna rupa u svemiru. Jer ipak ta reč – politika, uvezena iz starogrčkog jezika, govori o nečemu što je bazično urbano, dakle nešto što se generiše iz stomaka jedne države, pretpostavlja i unapređuje. Utoliko, dabogda bilo još 110 godina.
Mislim da su „Politika” jedine novine u Srbiji trenutno koje nisu nošene idejom tabloidizacije.

Utoliko je značajno da postoje. Jer sve druge novine, manje-više, pokušavaju da opstanu u tom nekom senzacionalističkom fazonu, a „Politika” drži srednju dobru visoku liniju.
Prvi put sam došao u kontakt sa „Politikom” kad sam bio mali. Uvek mi je bilo zanimljivo kako izgleda taj logo „Politike”, ta ćirilica koja spada u red onih ideja kad zamisliš „Njujork tajms” i onu goticu, pa imaš vrlo čvrstu asocijaciju na prostor i na vreme. Kad sam završavao osnovnu školu, „Politika” je pisala prvi put o meni jer sam pobedio na nekom filmskom festivalu u Zenici, neke 1972–1973. godine.

Ja ne volim reč brend. Zato, „Politika” je zaštitni znak srpske javnosti.