Etalon za ozbiljan list na Balkanu

„Politika” je deo mog života blizu pola veka. Pamtim je kako je naslagana u visok stub na lesonitskoj ploči ulične trafike na ćošku Crnojevićeve ulice u Subotici. Sredina šezdesetih. Nisam znao ni srpski ni ćirilicu. „Politika” je delovala nedokučivom. Kod nas u kući se dnevno kupovao „Mađar so”. Odrastao sam, čitajući ga, a ponekad sam pomislio, da ću možda jednom savladati i naučiti jezik, ćirilicu... Pa su prolazile godine. Već sam znao i srpski i ćirilicu. Pa smo se iznenada ponovo sreli.

„Politika” i ja. Bio sam student prava u Novom Sadu. Krajem sedamdesetih. Čvrsto me zgrabila. Opčinila me bogatstvom i paletom različitosti tekstova. Od svetske politike do prognoze vremena, ukrštenih reči i šahovske enigme, književnih tekstova u nastavcima. Opčinjavala me i ozbiljnošću, temeljnošću. Družili smo se nekoliko godina.

Pored „Mađar soa” bila je dugi niz godina neophodan dnevni izvor informacija, znanja, razonode. Pa smo se ponovo udaljili. Potom proteklo skoro dve decenije, da se nismo družili. Nismo se posvađali, ali se nismo susretali, vrednosno smo se udaljili. Kad smo se ponovo sreli, ne pamtim. Ima tome oko decenija. Ona je za mene etalon za ozbiljan dnevni list na našem prostoru. Da, malo sam možda pristrastan.

Proradi slika iz detinjstva, trafika, lesonitska ploča, ćirilica. Sad, kad nisam običan čitalac, nego sam ponekad na stranici, u fotografiji i izjavi, pomislim, kako je život neverovatan. Od „Politike” sa lesonitske ploče trafike, do „Politike” u kojoj je moja slika i razgovor. Toliko o uspomeni. Toliko, jer je urednik ograničio mogući broj karaktera, i ovako prekoračujem.

Ali, godišnjica nije samo momenat za uspomene, nego je i momenat za želje. „Politiko”, draga Damo! Čestitam jedanaest desetleća života i rada. Obeležavanja i zapisivanja događaja, dešavanja, napora, nadanja, strepljenja, radovanja i patnje ovog podneblja. Informisanja, podučavanja, vaspitavanja, obrazovanja i zabavljanja generacija i generacija. Čestitam na tome, što ste, draga Damo, postali institucija, koja je nerazdvojiva od Srbije i srpskog jezika i kulture.
A imam i jednu želju, u ovom svečanom trenutku!

Da, malo je sebičan pristup, priznajem. Voleo bih da se još dugo družimo, da se ponovo ne udaljimo. I da me urednik za petnaest godina ponovo zamoli da napišem nekoliko rečenica povodom 125. godišnjice. „Politiko”, srećan ti rođendan!

Predsednik Skupštine Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara