Еталон за озбиљан лист на Балкану

„Политика” је део мог живота близу пола века. Памтим је како је наслагана у висок стуб на лесонитској плочи уличне трафике на ћошку Црнојевићеве улице у Суботици. Средина шездесетих. Нисам знао ни српски ни ћирилицу. „Политика” је деловала недокучивом. Код нас у кући се дневно куповао „Мађар со”. Одрастао сам, читајући га, а понекад сам помислио, да ћу можда једном савладати и научити језик, ћирилицу... Па су пролазиле године. Већ сам знао и српски и ћирилицу. Па смо се изненада поново срели.

„Политика” и ја. Био сам студент права у Новом Саду. Крајем седамдесетих. Чврсто ме зграбила. Опчинила ме богатством и палетом различитости текстова. Од светске политике до прогнозе времена, укрштених речи и шаховске енигме, књижевних текстова у наставцима. Опчињавала ме и озбиљношћу, темељношћу. Дружили смо се неколико година.

Поред „Мађар соа” била је дуги низ година неопходан дневни извор информација, знања, разоноде. Па смо се поново удаљили. Потом протекло скоро две деценије, да се нисмо дружили. Нисмо се посвађали, али се нисмо сусретали, вредносно смо се удаљили. Кад смо се поново срели, не памтим. Има томе око деценија. Она је за мене еталон за озбиљан дневни лист на нашем простору. Да, мало сам можда пристрастан.

Проради слика из детињства, трафика, лесонитска плоча, ћирилица. Сад, кад нисам обичан читалац, него сам понекад на страници, у фотографији и изјави, помислим, како је живот невероватан. Од „Политике” са лесонитске плоче трафике, до „Политике” у којој је моја слика и разговор. Толико о успомени. Толико, јер је уредник ограничио могући број карактера, и овако прекорачујем.

Али, годишњица није само моменат за успомене, него је и моменат за жеље. „Политико”, драга Дамо! Честитам једанаест десетлећа живота и рада. Обележавања и записивања догађаја, дешавања, напора, надања, стрепљења, радовања и патње овог поднебља. Информисања, подучавања, васпитавања, образовања и забављања генерација и генерација. Честитам на томе, што сте, драга Дамо, постали институција, која је нераздвојива од Србије и српског језика и културе.
А имам и једну жељу, у овом свечаном тренутку!

Да, мало је себичан приступ, признајем. Волео бих да се још дуго дружимо, да се поново не удаљимо. И да ме уредник за петнаест година поново замоли да напишем неколико реченица поводом 125. годишњице. „Политико”, срећан ти рођендан!

Председник Скупштине Војводине и Савеза војвођанских Мађара