Таг: политика 110

Година је далека, давна 1949. Зима је оковала ледом Сокобању, забачену варошицу на истоку Србије. Само што сване, почиње да се смркава. Нигде никог на улици, само један стари човек и једно дете цупкају на мразу испред мале аутобуске станице. То смо мој деда Душан Хаџић и ја. Шта чекамо? Аутобус из Житковца, где је најближа железничка станица, удаљена тридесет километара, једина веза Сокобање...

Косово и Метохија, Хиландар, биоскоп „Балкан”, Грачаница, Српско народно позориште, НИН, Фрушка гора, Кинотека, Мирослављево јеванђеље, Српска књижевна задруга, Петроварадинска тврђава, Звезда и Партизан, Просвета и Нолит, Калемегдан, Саборна црква, Кафана  „Знак питања”, Матица српска, Народна библиотека, Бајракли џамија, Музеј кнеза Павла, Југословенска књига у палати Албанија, градска кућа у...

Поносан сам што могу да кажем да сам читалац „Политике” више од пола века. У почетку сам је читао преведену на енглески у канцеларији „Њујорк тајмса” у хотелу „Москва” (још нисам био савладао ни српски, ни ћирилицу). Енглески превод је обезбеђивала заједничка преводилачка служба америчке и британске амбасаде и стизао је у „Москву” рано ујутру. У то време „Политика” је имала неке од најбољих...

Ако бих, одмах на почетку, рекао да мрзим политику, онда би то било и тачно и нетачно. Мрзим ону коју народ, из милоште, зове курвом, а не мрзим ову, коју више не читам!      Отвара се ново питање: зашто ову не читам? Зато што се одавно, од жике, па преко хаџије – прокурвала! Нажалост, сва штампа, и она жута, и она ружичаста, па и ова шућмураста, кубури с писменошћу и уљудношћу. Терају комарце...

У пола два, возом су у Мокрин из Кикинде стизали пијачари, ђаци и „Политика”. У десет до два пред трафиком код соколане чекали смо ми, деда Младенови унуци да му је купимо. Кад с бицикла трафикантов помоћник скида свежањ новина што још миришу на штампарску фарбу, радовали смо се. Новине су играле важну улогу у нашем животу. То је уз радио била једина веза са светом. „Политика” је била обавезна...

„Политика” је део мог живота близу пола века. Памтим је како је наслагана у висок стуб на лесонитској плочи уличне трафике на ћошку Црнојевићеве улице у Суботици. Средина шездесетих. Нисам знао ни српски ни ћирилицу. „Политика” је деловала недокучивом. Код нас у кући се дневно куповао „Мађар со”. Одрастао сам, читајући га, а понекад сам помислио, да ћу можда једном савладати и научити језик,...

Ка­да је у ра­но по­под­не 25. ја­ну­а­ра 1904. пр­ви број „По­ли­ти­ке” из ру­ку кол­пор­те­ра раз­гра­бљен на ули­ца­ма Бе­о­гра­да, ма­ло ко је мо­гао да прет­по­ста­ви да ће да­нас нај­ста­ри­ји лист на Бал­ка­ну би­ти све­док епо­хе ду­ге 11 де­це­ни­ја и да ће над­жи­ве­ти чак шест др­жа­ва. Иако је њен осни­вач Вла­ди­слав Риб­ни­кар, под­но­се­ћи при­ја­ву вла­сти­ма, на­вео да ће...

У свом есе­ју из 1921. го­ди­не Јо­ван Ду­чић је ре­као да је „По­ли­ти­ка” би­ла је­дан чи­тав но­ви сми­сао. Ко­ли­ко је исти­не у овом за­па­жа­њу по­твр­ђу­је исто­ри­ја. За­то да­нас, 110 го­ди­на од из­ла­ска пр­вог бро­ја, не ми­слим са­мо на до­стиг­ну­ћа у обла­сти штам­па­ног но­ви­нар­ства, већ го­во­рим о днев­ном ли­сту ко­ји је пре­ра­стао но­ви­не и по­стао оба­ве­зна...

Данас је пред вама један мало другачији број „Политике”. Редакција је на трен зауставила време како бисмо се сетили ко смо били, одакле смо дошли и куда идемо. Новине које држите у рукама гласило су пристојне Србије и по њима се, ево стотину и десет година, мери време у Србији. То је најбољи лист који је на Балкану икада постојао. И ако за сто година неко у Србији буде покретао неко ново...

Ако су новинари писци првог нацрта историје, а кажу да јесу, онда је „Политика” увелико архив историје, енциклопедија времена и догађаја, најстарије српске новине, пројекат браће Рибникар који је преживео све ратове и ломове и намерава да овде остане. Прошао сам кроз врата Македонске 29 у пролеће 1972. године. Била је то година у којој је основан Фест, Мирослав Крлежа писао је „Српске теме“, а...