Оно што ми припада

Косово и Метохија, Хиландар, биоскоп „Балкан”, Грачаница, Српско народно позориште, НИН, Фрушка гора, Кинотека, Мирослављево јеванђеље, Српска књижевна задруга, Петроварадинска тврђава, Звезда и Партизан, Просвета и Нолит, Калемегдан, Саборна црква, Кафана  „Знак питања”, Матица српска, Народна библиотека, Бајракли џамија, Музеј кнеза Павла, Југословенска књига у палати Албанија, градска кућа у Суботици, Клинички центар, Милешева, Музеј савремене уметности, биоскоп Јадран, синагога у Новом Саду, „Политика”…

Нису на продају. Припадају мени и грађанима Србије. Или ја нешто не знам.
Славска икона, прадедина албанска споменица, дедина партизанска, њива са очевим гробом, повојница у којој је изнесено дете из породилишта, прва медаља у џудоу, матурска фотографија, мирис дворишног јоргована, тапије отете земље, породични накит, први унучетов цртеж, Антологија српског песништва, укоричени комплети „Политикиног Забавника”, диплома факултета, „Политика”…
Нису на продају. Припадају мени и мојој породици. Или се нешто крије од мене.