Лист пристојних људи

Данас је пред вама један мало другачији број „Политике”. Редакција је на трен зауставила време како бисмо се сетили ко смо били, одакле смо дошли и куда идемо.

Новине које држите у рукама гласило су пристојне Србије и по њима се, ево стотину и десет година, мери време у Србији. То је најбољи лист који је на Балкану икада постојао. И ако за сто година неко у Србији буде покретао неко ново гласило, на некој ултрамодерној технолошкој платформи, опет ће морати да каже оно што су Рибникари пре сто десет година рекли: „Сви који нису у партијској борби огрезли, да слободно искажу своје мишљење, не с овог или оног чисто партијског гледишта, већ по свом дубоком уверењу.“

Прослава ослобођења 1945. године са "Политиком" у руци

Откако је измишљена штампарска машина, увек се знало ко је ко по томе ко шта чита. Ви сте, другим речима, оно што читате, а „Политика” је у српском новинарству опстала јер су се у њој читали Бранислав Нушић, Јован Дучић и Милош Црњански.

Али „Политика” коју су 1904. основали Рибникари не сме да се задовољи тиме што је изнад каљуге у којој се ваљају данашња штампа и политичка сцена. Наш не сме бити онај малограђански идеал – „сви у блату, а ми у белим оделима“.

Стара, велика „Политика” се не сме претварати да Србија није данас таква каква јесте; у њој морамо читати и каква би Србија могла или морала да буде.

Сада и на интернету (Фото П. Павловић)

Неко је с правом рекао да све праве политичке нације морају да имају лист какав је „Политика”. Шта то значи? „Политика” је кроз историју била и модерна и либерална и традиционална, али је увек и изнад свега била родољубива, укратко: права национална институција. „Политика” има ретку особину да није излазила у окупираној Србији. Сада Србија са 110 година старом „Политиком” улази у годину у којој Европа обележава сто година од почетка Великог рата.  

Шта то значи? Да нам се пружа најређа могућа прилика да поново испричамо причу о себи. О Србији. И о „Политици”.