Spuštene zavese bioskopa

Od tridesetak bioskopskih dvorana u Beogradu, u više od pola kino-sala danas su spuštene zavese. Da je bilo ko pre desetak godina mogao da pretpostavi da ideja o otvaranju letnjih bašta neće opstati, potvrđuje i podatak da trenutno u prestonici radi samo jedan bioskop pod otvorenim nebom – letnja pozornica u sinepleksu "Roda" na Banovom brdu. Šezdesetih godina prošlog veka bilo ih je čak 25. Donedavno su ljubitelji sedme umetnosti mogli da uživaju u filmovima koji su prikazivani na platnu terase bioskopa "Zvezda". Iako letnja pozornica na Terazijama ima kapacitet od 272 mesta, ona nije u funkciji već godinu dana.

Prema rečima Milene Rajić, portparola "Beograd-filma" u čijem je sastavu "Zvezda", bioskop  je poslednji put obnavljan devedesetih godina prošlog veka.

– Posećenost projekcija na terasi je pratila prosečnu posećenost bioskopa, koja je inače u neprekidnom padu. Ni projekcije filmova na otvorenom nisu čak uspele da privuku gledaoce. Bioskop "Zvezda" je posle kraće pauze nastavio da radi tek pre desetak dana. I pored snižene cene ulaznica, organizovanja akcije besplatne podele karata, posećenost je i dalje izuzetno mala. Neke od zakazanih projekcija morali smo da otkažemo zbog toga što nije bilo gledalaca. U uslovima tako niske posećenosti, bioskop "Zvezda" za sada nije razmatrao mogućnost otvaranja terase za posetioce – objasnila je Rajićeva.

Zastrašujući je podatak da u glavnom gradu trenutno ima manje aktivnih bioskopa nego što ih je bilo davne 1964. godine. Njihovo zlatno vreme trajalo je do sredine osamdesetih godina, uveravaju upućeni. Posle toga interesovanje sve više da opada. Uživanje u najnovijim ostvarenjima sa celuloidne trake jenjava iz dana u dan. Stručnjaci navode da tome najviše kumuju nezaustavljiva piraterija, slaba kupovna moć građana i neuređene dvorane. Ako se uzme u obzir činjenica da većina dvorana nema valjanu opremu, da umesto stereo zvuka etrom caruje takozvani mono zvuk, da su filmska platna najčešće prljava, onda ni ne čudi što ljudi gledaju filmove kod kuće.

Međutim, u jedinom preostalom bioskopu sa letnjom baštom nemaju takvih problema.

Nebojša Ćetković, zamenik direktora "Art viste", firme u čijem je sastavu sinepleks "Roda", ističe da gledanje filmova u letnjoj bašti ima i prednosti i mana.

– Za posetioce je pravi užitak da gledaju film pod vedrim nebom i usput piju kafu ili puše cigarete. Ipak, filmove koji su bogati zvučnim efektima, poput avanturističkih ili akcionih ostvarenja,  nije zahvalno puštati u baštama pod otvorenim nebom. Kvalitetan zvuk gotovo je nemoguće postići kao što je to izvodljivo u zatvorenim dvoranama koje su kompletno opremljene stereo zvukom i pratećom opremom – objašnjava Ćetković.

Interesantan je podatak da je najveće platno na Balkanu do pre tri-četiri godine krasilo stadion FK "Partizan". Posetioci su ne tako davno hrlili i na projekcije u Tašmajdan, prostor kod Muzeja savremene umetnosti i na krov Doma vojske Srbije za koji upućeni kažu da je jedno od najboljih mesta za projekcije na otvorenom. Ta lepa letnja navika odjednom je nestala, a gledanje pokretnih slika sa celuloidne trake danas je zamenjeno odlaskom na neka druga mesta.

– Ako baš požele sugrađani se radije odlučuju za to da slobodno vreme provedu u klimatizovanom prostoru bioskopskih dvorana. Letnja bašta u "Rodi" otvorena je pre oko osam godina i zasad ima publiku, ali ipak treba naglasiti da je napravljena u vreme kada nije bilo klimatizovanih dvorana – dodaje Ćetković.

Budući da ni letnje bašte nisu uspele da privuku dovoljno publike, malobrojne filmofile, logično, neće moći da računaju ni na otvaranje prvog takozvanog drajv in bioskopa u zemlji koji je svojevremeno najavljivan na sav glas. Navika gledanje filmova iz automobila, koja je najrasprostranjenija u Americi, kod nas je i dalje nemoguća misija jer je, po oceni distributera, to skupa rabota. Osim što bi gledaoci morali da odvoje novac za gorivo, u svakom vozilu bi trebalo da bude postavljen i odgovarajući radio-prijemnik koji bi, kada ga podese na određenu frekvenciju, mogao da emituje zvuk.