Спуштене завесе биоскопа

Од тридесетак биоскопских дворана у Београду, у више од пола кино-сала данас су спуштене завесе. Да је било ко пре десетак година могао да претпостави да идеја о отварању летњих башта неће опстати, потврђује и податак да тренутно у престоници ради само један биоскоп под отвореним небом – летња позорница у синеплексу "Рода" на Бановом брду. Шездесетих година прошлог века било их је чак 25. Донедавно су љубитељи седме уметности могли да уживају у филмовима који су приказивани на платну терасе биоскопа "Звезда". Иако летња позорница на Теразијама има капацитет од 272 места, она није у функцији већ годину дана.

Према речима Милене Рајић, портпарола "Београд-филма" у чијем је саставу "Звезда", биоскоп  је последњи пут обнављан деведесетих година прошлог века.

– Посећеност пројекција на тераси је пратила просечну посећеност биоскопа, која је иначе у непрекидном паду. Ни пројекције филмова на отвореном нису чак успеле да привуку гледаоце. Биоскоп "Звезда" је после краће паузе наставио да ради тек пре десетак дана. И поред снижене цене улазница, организовања акције бесплатне поделе карата, посећеност је и даље изузетно мала. Неке од заказаних пројекција морали смо да откажемо због тога што није било гледалаца. У условима тако ниске посећености, биоскоп "Звезда" за сада није разматрао могућност отварања терасе за посетиоце – објаснила је Рајићева.

Застрашујући је податак да у главном граду тренутно има мање активних биоскопа него што их је било давне 1964. године. Њихово златно време трајало је до средине осамдесетих година, уверавају упућени. После тога интересовање све више да опада. Уживање у најновијим остварењима са целулоидне траке јењава из дана у дан. Стручњаци наводе да томе највише кумују незаустављива пиратерија, слаба куповна моћ грађана и неуређене дворане. Ако се узме у обзир чињеница да већина дворана нема ваљану опрему, да уместо стерео звука етром царује такозвани моно звук, да су филмска платна најчешће прљава, онда ни не чуди што људи гледају филмове код куће.

Међутим, у једином преосталом биоскопу са летњом баштом немају таквих проблема.

Небојша Ћетковић, заменик директора "Арт висте", фирме у чијем је саставу синеплекс "Рода", истиче да гледање филмова у летњој башти има и предности и мана.

– За посетиоце је прави ужитак да гледају филм под ведрим небом и успут пију кафу или пуше цигарете. Ипак, филмове који су богати звучним ефектима, попут авантуристичких или акционих остварења,  није захвално пуштати у баштама под отвореним небом. Квалитетан звук готово је немогуће постићи као што је то изводљиво у затвореним дворанама које су комплетно опремљене стерео звуком и пратећом опремом – објашњава Ћетковић.

Интересантан је податак да је највеће платно на Балкану до пре три-четири године красило стадион ФК "Партизан". Посетиоци су не тако давно хрлили и на пројекције у Ташмајдан, простор код Музеја савремене уметности и на кров Дома војске Србије за који упућени кажу да је једно од најбољих места за пројекције на отвореном. Та лепа летња навика одједном је нестала, а гледање покретних слика са целулоидне траке данас је замењено одласком на нека друга места.

– Ако баш пожеле суграђани се радије одлучују за то да слободно време проведу у климатизованом простору биоскопских дворана. Летња башта у "Роди" отворена је пре око осам година и засад има публику, али ипак треба нагласити да је направљена у време када није било климатизованих дворана – додаје Ћетковић.

Будући да ни летње баште нису успеле да привуку довољно публике, малобројне филмофиле, логично, неће моћи да рачунају ни на отварање првог такозваног драјв ин биоскопа у земљи који је својевремено најављиван на сав глас. Навика гледање филмова из аутомобила, која је најраспрострањенија у Америци, код нас је и даље немогућа мисија јер је, по оцени дистрибутера, то скупа работа. Осим што би гледаоци морали да одвоје новац за гориво, у сваком возилу би требало да буде постављен и одговарајући радио-пријемник који би, када га подесе на одређену фреквенцију, могао да емитује звук.