Traži se ostavka Janukoviča

Nakon ostavke premijera Mikole Azarova i kompletne vlade Ukrajina se našla u nekoj vrsti političkog vakuuma. Opozicija jeste izvojevala pobedu, ali to nije raščistilo ulice od demonstranata u Kijevu i drugim gradovima. Oni koji i dalje uporno opstaju pred kordonima policajaca traže više – traže i ostavku predsednika Viktora Janukoviča.

Privremeno zatišje koje je nastupilo daje opozicionim liderima kratko vreme da osmisle novu vladu i taj posao po svoj prilici neće ići lako. Među njima ne postoji zajednički imenitelj koji bi u kratkom roku izveo zemlju iz haosa.

Takođe, ne treba smetnuti s uma da u Vrhovnoj radi (parlamentu) Ukrajine i dalje prevagu imaju pripadnici Janukovičeve Partije regiona i dosadašnjeg vladajućeg bloka. Kako će se sa tom činjenicom izboriti opozicione partije, veliko je pitanje.

Organizovanje vanrednih parlamentarnih, pa i predsedničkih izbora, traži zajednički dogovor svih stranaka, a do njega je put, za sada, dosta dalek. Da bi bilo šta slično moglo da se sprovede, to svakako nije moguće uz demonstrante na ulicama, barikade, Molotovljeve koktele, neovlašćene upade u državne ustanove ili tuču sa policijom.

„Dok svi ne budu smenjeni, dok ne ode i Janukovič ništa se na ovom trgu neće izmeniti”, objašnjava za medije jedan od prisutnih demonstranata.

Povratak na normalno stanje je, izgleda, nemoguća misija.

Kako god bilo, ostavka vlade Azarova u svetu je primljena kao korak napred u ukrajinskoj krizi, mada je po nekima još rano za puni optimizam. U tom smislu londonski „Independent” podseća na ugovor o isporuci 15 milijardi dolara Moskve Kijevu i drastičnom smanjenju cene gasa. Ruski predsednik Vladimir Putin je na samitu održanom u utorak sa predstavnicima EU u Briselu izjavio da taj dogovor ostaje na snazi. Ali je činjenica i da će neki novi ukrajinski premijer, ili novoizabrani predsednik, morati da putuju u Moskvu, za šta je Putin već spreman, i tačno se uvere šta je sve ugovoreno. Kao i da prilagode sopstvenu retoriku iz faze demonstracija novoj realnosti.

Uoči dolaska visoke predstavnice EU Ketrin Ešton u Kijev mediji podsećaju da će veći deo Ukrajine zadržati tesne ekonomske i kulturne veze sa Rusijom. Upravo stoga evropska pomoć Kijevu mora da bude delikatna, kako ne bi izazvala dodatno stvaranje napetosti. Jedan od mogućih koraka u tom smislu moglo bi biti ubeđivanje Janukoviča da da ostavku i raspiše vanredne predsedničke izbore. Naravno, i u tom slučaju ključno je kako će reagovati Moskva.

Evropa je, sa svoje strane, iz fioke već izvadila i ponudila budućoj vlasti Sporazum o pridruživanju koji je Janukovič odbio jesenas na samitu u Vilnjusu. Ali to ne znači da su otklonjene sumnje Rusije da će taj sporazum imati po nju ekonomske posledice.

Prema Kristijanu Nefu iz nemačkog „Špigla”, pred ukrajinskom opozicijom su tri izbora: prvi, koji je već i odbačen, da postavi svog čoveka (Arsenija Jacenjuka) na mesto premijera. Drugi je nastavak nastojanja na koalicionoj vladi u koju bi ušle Partija regiona i tri najjače opozicione partije u parlamentu. Treća varijanta je – ostanak na ulicama.

Svaku od prve dve varijante prati i obaveza promene ukrajinskog ustava, pošto je Janukovič dolaskom na vlast 2010. tadašnju parlamentarnu republiku preveo u predsednički režim.

Opozicija bi svakako trebalo u što kraćem roku da uzme puno učešće u vlasti i preuzme svoj deo odgovornosti za stanje u zemlji, jer bi svako čekanje bilo siguran gubitak kredibiliteta i poverenja birača.

I to u situaciji kada se zemlja, kako se izrazio Oleg Tjagnibog, lider partije Sloboda, našla na samoj ivici bankrota. „Nema rezervi, zemlja se nalazi na dnu, opozicija nije čudotvorac, a odgovornost za sve što se zbiva sada je pala njoj na pleća.”

Bivši predsednik Poljske, za početak, predlaže „vladu nacionalnog spasa”. Da li je i to dovoljno, teško je reći, pošto se ukrajinska opozicija sama za sebe pokazala dosta heterogena. Uostalom, u njenim redovima sede i pripadnici nacionalističkih grupa, uključujući profašističku partiju Sloboda čiji su članovi u jednoj prilici čak izneli zamerku da u zemlji ima – previše bankara jevrejskog porekla.

Za Ukrajinu vreme brzo ističe. Pritisci i iz Evrope i iz Rusije nisu ništa manji nego tokom nedelja uličnih haosa. Samo ih svako sada tumači na novi način.

-----------------------------------------------------------------------------------

Zemlja na granici građanskog rata

Kijev – Prvi predsednik nezavisne Ukrajine Leonid Kravčuk upozorio je juče da je ta zemlja na ivici građanskog rata, Kravčuk je u ukrajinskom parlamentu pozvao poslanike da se uključe u traženje rešenja za izlaz iz krize. Ceo svet zna i Ukrajina zna da je država na ivici građanskog rata”, rekao je Kravčuk, predsednik Ukrajine od 1991. do 1994, preneo je AFP.

-----------------------------------------------------------------------------------

Na Krimu prete: Formiraćemo Republiku Malorusiju

Kijev – A da se stvari komplikuju, govori i podatak da su na poluostrvu Krimu, najvernijem Janukovičevom regionu, obznanili da će se u slučaju da na vlast u Kijevu dođu „opozicioni evromajdanci” Krim otcepiti od Ukrajine, prenosi „Jutarnji list”. Osim toga, neki tamošnji političari već predlažu da se od regiona na jugu i istoku zemlje lojalnih režimu formira Federalna Republika (negde čak koriste termin – država) Malorusija, što je u srednjem veku bio naziv za Ukrajinu.