Тражи се оставка Јануковича

Након оставке премијера Миколе Азарова и комплетне владе Украјина се нашла у некој врсти политичког вакуума. Опозиција јесте извојевала победу, али то није рашчистило улице од демонстраната у Кијеву и другим градовима. Они који и даље упорно опстају пред кордонима полицајаца траже више – траже и оставку председника Виктора Јануковича.

Привремено затишје које је наступило даје опозиционим лидерима кратко време да осмисле нову владу и тај посао по свој прилици неће ићи лако. Међу њима не постоји заједнички именитељ који би у кратком року извео земљу из хаоса.

Такође, не треба сметнути с ума да у Врховној ради (парламенту) Украјине и даље превагу имају припадници Јануковичеве Партије региона и досадашњег владајућег блока. Како ће се са том чињеницом изборити опозиционе партије, велико је питање.

Организовање ванредних парламентарних, па и председничких избора, тражи заједнички договор свих странака, а до њега је пут, за сада, доста далек. Да би било шта слично могло да се спроведе, то свакако није могуће уз демонстранте на улицама, барикаде, Молотовљеве коктеле, неовлашћене упаде у државне установе или тучу са полицијом.

„Док сви не буду смењени, док не оде и Јанукович ништа се на овом тргу неће изменити”, објашњава за медије један од присутних демонстраната.

Повратак на нормално стање је, изгледа, немогућа мисија.

Како год било, оставка владе Азарова у свету је примљена као корак напред у украјинској кризи, мада је по некима још рано за пуни оптимизам. У том смислу лондонски „Индепендент” подсећа на уговор о испоруци 15 милијарди долара Москве Кијеву и драстичном смањењу цене гаса. Руски председник Владимир Путин је на самиту одржаном у уторак са представницима ЕУ у Бриселу изјавио да тај договор остаје на снази. Али је чињеница и да ће неки нови украјински премијер, или новоизабрани председник, морати да путују у Москву, за шта је Путин већ спреман, и тачно се увере шта је све уговорено. Као и да прилагоде сопствену реторику из фазе демонстрација новој реалности.

Уочи доласка високе представнице ЕУ Кетрин Ештон у Кијев медији подсећају да ће већи део Украјине задржати тесне економске и културне везе са Русијом. Управо стога европска помоћ Кијеву мора да буде деликатна, како не би изазвала додатно стварање напетости. Један од могућих корака у том смислу могло би бити убеђивање Јануковича да да оставку и распише ванредне председничке изборе. Наравно, и у том случају кључно је како ће реаговати Москва.

Европа је, са своје стране, из фиоке већ извадила и понудила будућој власти Споразум о придруживању који је Јанукович одбио јесенас на самиту у Вилњусу. Али то не значи да су отклоњене сумње Русије да ће тај споразум имати по њу економске последице.

Према Кристијану Нефу из немачког „Шпигла”, пред украјинском опозицијом су три избора: први, који је већ и одбачен, да постави свог човека (Арсенија Јацењука) на место премијера. Други је наставак настојања на коалиционој влади у коју би ушле Партија региона и три најјаче опозиционе партије у парламенту. Трећа варијанта је – останак на улицама.

Сваку од прве две варијанте прати и обавеза промене украјинског устава, пошто је Јанукович доласком на власт 2010. тадашњу парламентарну републику превео у председнички режим.

Опозиција би свакако требало у што краћем року да узме пуно учешће у власти и преузме свој део одговорности за стање у земљи, јер би свако чекање било сигуран губитак кредибилитета и поверења бирача.

И то у ситуацији када се земља, како се изразио Олег Тјагнибог, лидер партије Слобода, нашла на самој ивици банкрота. „Нема резерви, земља се налази на дну, опозиција није чудотворац, а одговорност за све што се збива сада је пала њој на плећа.”

Бивши председник Пољске, за почетак, предлаже „владу националног спаса”. Да ли је и то довољно, тешко је рећи, пошто се украјинска опозиција сама за себе показала доста хетерогена. Уосталом, у њеним редовима седе и припадници националистичких група, укључујући профашистичку партију Слобода чији су чланови у једној прилици чак изнели замерку да у земљи има – превише банкара јеврејског порекла.

За Украјину време брзо истиче. Притисци и из Европе и из Русије нису ништа мањи него током недеља уличних хаоса. Само их свако сада тумачи на нови начин.

-----------------------------------------------------------------------------------

Земља на граници грађанског рата

Кијев – Први председник независне Украјине Леонид Кравчук упозорио је јуче да је та земља на ивици грађанског рата, Кравчук је у украјинском парламенту позвао посланике да се укључе у тражење решења за излаз из кризе. Цео свет зна и Украјина зна да је држава на ивици грађанског рата”, рекао је Кравчук, председник Украјине од 1991. до 1994, пренео је АФП.

-----------------------------------------------------------------------------------

На Криму прете: Формираћемо Републику Малорусију

Кијев – А да се ствари компликују, говори и податак да су на полуострву Криму, највернијем Јануковичевом региону, обзнанили да ће се у случају да на власт у Кијеву дођу „опозициони евромајданци” Крим отцепити од Украјине, преноси „Јутарњи лист”. Осим тога, неки тамошњи политичари већ предлажу да се од региона на југу и истоку земље лојалних режиму формира Федерална Република (негде чак користе термин – држава) Малорусија, што је у средњем веку био назив за Украјину.