Nesvakidašnji meč u Košicama

Posle prvog dana u doigravanju za Drugu svetsku grupu Kupa federacije između teniserki Slovačke i Srbije u Košicama nerešeno je 1:1. Taj rezultat je i očekivan, ali je postavljen u čudnom spletu događaja, toliko napetih da su nadrasli svakidašnji teniski okršaj. Pred oko 5.000 gledalaca u "Stil areni" i milionskim televizijskim auditorijumom Jelena Janković i 18-godišnja Dominika Cibulkova su proživljavale pravu dramu, s neizvesnim ishodom, koja je na koncu i jednu i drugu uzdigla u junake svojih reprezentacija i poklonika sporta.

– Svi ste videli kroz šta smo danas prošli. Jelena je u Košice došla sa povredom butine koju vuče već duže vreme, kao i ramena koji je u trenutku dolaska na Fed kup bio samo zalečen, kao i sa premorom usled velikog broja odigranih turnira i mečeva. Zbog svega toga izloženog meni je jako drago da su gledaoci u Srbiji imali priliku da vide šta znači igrati za Srbiju, a da je ovo bio meč na bilo kojem turniru Jelena bi sigurno predala. Međutim motivisanost i želja da se dovrši posao koji je započela uspešno u Plovdivu Jelenu je terala da na nadčovečanskim naporima, čak u nekim momentima u toku meča pokazujući znake iscrpljenosti, vrtoglavice i grčeva, da pokuša da završi meč do kraja. Presrećan sam što je ovakva jedna devojka kapiten reprezentacije i veliki je primer devojke koja se časno bori za svoju zemlju, ne razmišljajući pri tome da je možda povreda koju je zadobila može koštati karijere. Pokušaćemo svim mogućim i raspoloživim sredstvima da Jelenu osposobimo za sutrašnje mečeve, međutim ukoliko povreda koju je zadobila bude od velikog rizika nećemo dozvoliti da jedan takav sportista i veliki čovek zbog ovog meča ma koliko on bio važan rizikuje svoju blistavu karijeru, - kazao je selektor Vraneš.

U ženskom tenisu su retke utakmice koje traju po nekoliko sati. Naša i slovačka igračica su bile na megdanu skoro tri i po časa, ali čak ni taj detalj nije onaj zbog kojeg se njihov duel idvaja kao jedan od onih koji se ne viđaju svaki dan, a pamte se večno.

Dramatičnost je dosegla vrhunac u trećem setu (prvi pripao Jankovićevoj sa 7:5, drugi Cibulkovoj sa 6:1), ali to ne samo da je bila rezultatska neizvesnost pri vođstvu naše teniserke s 8:7, niti više bitka jedne protiv druge. Okršaj je prerastao u borbu i jedne i druge sa sobom, na ivici fizičkih mogućnosti, kada ni stisnuti zubi nisu bili dovoljni da se nadvladaju strahoviti bolovi od grčeva.

Slovakinju su počeli da muče mnogo pre neizvesnog finiša, ali je stoički odolevala. Bilo je mnogo razloga zbog kojih je moglo da se nasluti da će naša teniserka da se namuči s njom dok ne izjednači vođstvo koje je domaćinu donela Danijela Hantuhova lakom pobedom nad Anom Timotić (6:1, 6:2) koju je ophrvala trema. 

Preambiciozno i prepotentno je bilo smatrati da će Jankovićeva, kao trećeplasirana na svetskoj rang-listi i najbolja igračica koja se ovog vikenda nadmeće u svih deset mečeva u raznim stepenima Kupa federacije, da pregazi Cibulkovu kao plitak potok. Naprotiv, trebalo je pretpostaviti da će da je stižu tragovi zamora od silnih mečeva ove sezone, a da će prekoputa da bude izuzetno motivisana do juče juniorka koja će na krilima publike da pokuša da iznenadi favorita. U tome i jeste draž ogledanja reprezentacija i u Kupu federacija i i Dejvisovom kupu kod muškaraca – ne pobeđuje uvek bolji.

Tako su se događaji i razvijali na terenu. Jankovićeva je servirala mlako, sporo se kretala, padala joj je koncentracija, hvatali su je mrzovolja i nervoza, a nekoliko puta se bespotrebno prepirala sa sudijom, na svoju štetu. Rečju, svaka crta njenog lica je odavala ispijenost.

Cibulkova, uprkos izgubljenom prvom setu, nije gubila samopouzdanje. Iskoristila je očigledan zamor materijala kod protivnice pa je s lakoćom dobila drugi set. Ali kako je meč sve više poprimao dramatične razmere nenaviknuta na to Slovakinja je počela da se suočava s granicom izdržljivosti. Svaka njena bolna grimasa zbog grčeva kao da je trebalo da bude krupan korak Jankovićeve ka pobedi. U jednom trenutku Cibulkova je bila primorana da zatraži pomoć lekara, ali je na to imala pravo pošto se taj gem bio završio.

Kasnije, kada se borba još više rasplamsala, grčevi su hvatali još žešće. Slovakinja je u tom 16. gemu trećeg seta jedva prebacivala lopticu preko mreže, servirajući poput neveštog početnika. U jednom momentu, ne mogavši više da idrži, stroploštala se na teren, ali je ipak smogla snage da se izbori s bolom.

Jankovićeva je imala meč-loptu i kada se utakmici nazirao kraj, Slovakinja je izjednačila iz petnih žila. Naša teniserka je bezuspešno pokušala da vrati neuhvatljivu lopticu, a onda je, na opšte iznenađenje, pala kao pokošena. Prekid je trajao nekoliko minuta. Jankovićeva nije mogla da zadrži suze. Grč ju je stegao mnogo jače nego Slovakinju, a lekar naše reprezentacije je čak pokazala glavnom sudiji da naša igračica neće moći da nastavi da igra.

Situacija s dve strane mreže bila je kao u dva ugla bokserskog ringa. Dok je Jankovićevoj ukazivana pomoć, slovački tabor je bodrio Cibulkovu da, kada je već uspela da se pridigne, ostane na nogama. I dok su svi očekivali da će naš selektor Vraneš da bude primoran da baci peškir, bolovi su počeli da jenjavaju i Jankovićeva se vratila na bojno polje. Od pobede su je ponovo delila dva poena koje je nadljudskim naporom i izvojevala.