Несвакидашњи меч у Кошицама

После првог дана у доигравању за Другу светску групу Купа федерације између тенисерки Словачке и Србије у Кошицама нерешено је 1:1. Тај резултат је и очекиван, али је постављен у чудном сплету догађаја, толико напетих да су надрасли свакидашњи тениски окршај. Пред око 5.000 гледалаца у "Стил арени" и милионским телевизијским аудиторијумом Јелена Јанковић и 18-годишња Доминика Цибулкова су проживљавале праву драму, с неизвесним исходом, која је на концу и једну и другу уздигла у јунаке својих репрезентација и поклоника спорта.

– Сви сте видели кроз шта смо данас прошли. Јелена је у Кошице дошла са повредом бутине коју вуче већ дуже време, као и рамена који је у тренутку доласка на Фед куп био само залечен, као и са премором услед великог броја одиграних турнира и мечева. Због свега тога изложеног мени је јако драго да су гледаоци у Србији имали прилику да виде шта значи играти за Србију, а да је ово био меч на било којем турниру Јелена би сигурно предала. Међутим мотивисаност и жеља да се доврши посао који је започела успешно у Пловдиву Јелену је терала да на надчовечанским напорима, чак у неким моментима у току меча показујући знаке исцрпљености, вртоглавице и грчева, да покуша да заврши меч до краја. Пресрећан сам што је оваква једна девојка капитен репрезентације и велики је пример девојке која се часно бори за своју земљу, не размишљајући при томе да је можда повреда коју је задобила може коштати каријере. Покушаћемо свим могућим и расположивим средствима да Јелену оспособимо за сутрашње мечеве, међутим уколико повреда коју је задобила буде од великог ризика нећемо дозволити да један такав спортиста и велики човек због овог меча ма колико он био важан ризикује своју блиставу каријеру, - казао је селектор Вранеш.

У женском тенису су ретке утакмице које трају по неколико сати. Наша и словачка играчица су биле на мегдану скоро три и по часа, али чак ни тај детаљ није онај због којег се њихов дуел идваја као један од оних који се не виђају сваки дан, а памте се вечно.

Драматичност је досегла врхунац у трећем сету (први припао Јанковићевој са 7:5, други Цибулковој са 6:1), али то не само да је била резултатска неизвесност при вођству наше тенисерке с 8:7, нити више битка једне против друге. Окршај је прерастао у борбу и једне и друге са собом, на ивици физичких могућности, када ни стиснути зуби нису били довољни да се надвладају страховити болови од грчева.

Словакињу су почели да муче много пре неизвесног финиша, али је стоички одолевала. Било је много разлога због којих је могло да се наслути да ће наша тенисерка да се намучи с њом док не изједначи вођство које је домаћину донела Данијела Хантухова лаком победом над Аном Тимотић (6:1, 6:2) коју је опхрвала трема. 

Преамбициозно и препотентно је било сматрати да ће Јанковићева, као трећепласирана на светској ранг-листи и најбоља играчица која се овог викенда надмеће у свих десет мечева у разним степенима Купа федерације, да прегази Цибулкову као плитак поток. Напротив, требало је претпоставити да ће да је стижу трагови замора од силних мечева ове сезоне, а да ће прекопута да буде изузетно мотивисана до јуче јуниорка која ће на крилима публике да покуша да изненади фаворита. У томе и јесте драж огледања репрезентација и у Купу федерација и и Дејвисовом купу код мушкараца – не побеђује увек бољи.

Тако су се догађаји и развијали на терену. Јанковићева је сервирала млако, споро се кретала, падала јој је концентрација, хватали су је мрзовоља и нервоза, а неколико пута се беспотребно препирала са судијом, на своју штету. Речју, свака црта њеног лица је одавала испијеност.

Цибулкова, упркос изгубљеном првом сету, није губила самопоуздање. Искористила је очигледан замор материјала код противнице па је с лакоћом добила други сет. Али како је меч све више попримао драматичне размере ненавикнута на то Словакиња је почела да се суочава с границом издржљивости. Свака њена болна гримаса због грчева као да је требало да буде крупан корак Јанковићеве ка победи. У једном тренутку Цибулкова је била приморана да затражи помоћ лекара, али је на то имала право пошто се тај гем био завршио.

Касније, када се борба још више распламсала, грчеви су хватали још жешће. Словакиња је у том 16. гему трећег сета једва пребацивала лоптицу преко мреже, сервирајући попут невештог почетника. У једном моменту, не могавши више да идржи, строплоштала се на терен, али је ипак смогла снаге да се избори с болом.

Јанковићева је имала меч-лопту и када се утакмици назирао крај, Словакиња је изједначила из петних жила. Наша тенисерка је безуспешно покушала да врати неухватљиву лоптицу, а онда је, на опште изненађење, пала као покошена. Прекид је трајао неколико минута. Јанковићева није могла да задржи сузе. Грч ју је стегао много јаче него Словакињу, а лекар наше репрезентације је чак показала главном судији да наша играчица неће моћи да настави да игра.

Ситуација с две стране мреже била је као у два угла боксерског ринга. Док је Јанковићевој указивана помоћ, словачки табор је бодрио Цибулкову да, када је већ успела да се придигне, остане на ногама. И док су сви очекивали да ће наш селектор Вранеш да буде приморан да баци пешкир, болови су почели да јењавају и Јанковићева се вратила на бојно поље. Од победе су је поново делила два поена које је надљудским напором и извојевала.