Zagrevanje berzanskog termometra

Berzanski indeksi, odnosno pokazatelji cenovnih trendova na berzi, od sredine aprila su, uprkos povremenim kočenjima, znatno niži nego s proleća. O tome svedoči podatak da je najnovija vrednost indeksa najlikvidnijih akcija 2.863,29 poena, dok je kompozitni indeks 100 odabranih akcija 4.462,95 poena.Poređenja radi, istorijski maksimumi indeksa, postignuti uoči početka obimne berzanske korekcije, bili su 3.335,20 poena (BELEX 15), odnosno 5.007,34 poena (BELEX line), što znači da su se ova dva pokazatelja u međuvremenu sunovratila za 471,91 poen, odnosno z 544,39 poena.

Slab uticaj političkih na ekonomska zbivanja

Ove godine početak uobičajene sezonske korekcije berzanskih kretanja i pokazatelja gotovo da se poklopio sa startom skupštinske debate i kratkotrajnim izborom radikalskog vođe Tome Nikolića za predsednika najvišeg zakonodavnog tela u zemlji, što je neke slabije upućene i politički ostrašćene analitičare navelo na to da pad indeksa protumače tom činjenicom.

Optimisti bi prokomentarisali da, ako su izbor Tome Nikolića za predsedavajućeg Skupštine i pregrupisavanje političkih snaga u zemlji presudno uticali na kretanje indeksa berze, onda je to znak da naše tržište ulazi u krug razvijenijih, čim je seizmografski reagovalo na skupštinski zemljotres.

Međutim, presudan uticaj dnevnopolitičkih događanja na tržišna kretanja demantovala je sama berza, podsetivši na uobičajenu sezonsku korekciju u drugom kvartalu godine kao glavni razlog pada indeksa.

Jer, činjenica je da investitori unapred računaju na rizik ulaganja imajući u vidu to da se u Srbiji na zvaničnom tržištu, takozvanom listingu, zasad trguje samo obveznicama stare devizne štednje i akcijama "Tigra", a da su sve druge akcije na nezvaničnom tržištu, što je samo po sebi rizičnije za investicije.

Još ne postoje ni rejting organizacije, tako da se često kupuju "mačke u džaku", a što, kao svaka kocka, može da donese ogromne zarade, ali i gubitke.

Srbija je i politički hronično rizično tržište, zbog nerešenog kosovskog problema, pre svega, ali i zbog potencijalnih novih žarišta, poput Raške oblasti, a nije zanemarljiv ni problem korupcije, koja odvraća one koji tipuju na sigurnost ulaganja.

Interesantno je da analitičari, koji su za pad berzanskih indeksa odmah prepoznali "krivca" – izbor Tome Nikolića za predsednika parlamenta, nisu ni pokušali da objasne kako to da je tržište kapitala bilo potpuno indiferentno, pa je čak i enormno povećano, u drugoj polovini prošle godine, kad su prekinuti pregovori sa EU.

Cene i promet nisu smanjeni, ni u vreme nestabilnosti prethodne vlade nakon izlaska koalicionog partnera G17 plus, nije bilo negativne reakcije ni nakon objavljivanja izbornih rezultata. Tržište je, čak, enormno raslo tokom tromesečnog perioda takozvane tehničke vlade, kao što je na strmini i danas, premda Srbija ima novu koalicionu demokratsku vladu.

To sve, međutim, upućuje na zaključak da je uticaj političkih činilaca daleko od dominantnog na tržištu u razvoju kakvo je srpsko.

Racionalno ponašanje stranih investitora

Podsećanja radi, srpska berza je u prva 3,5 meseca ove godine imala ekspanzivni rast, podstaknut masovnim ulaskom malih domaćih investitora na berzu, što je podiglo tražnju, a time i cene na relativno plitkom tržištu.

Uz to, cenovnike i indekse su do tačke usijanja dovele i najave dobrih poslovnih rezultata i podela dividende ili novoemitovanih akcija u priličnom broju kompanija, pa je, nakon obelodanjivanja bilansa i prvih skupština akcionara, pogotovo ukoliko se pokazalo da su cene bile prenaduvane, bilo logično očekivati da svi relevantni pokazatelji krenu "u rikverc" i svedu se na realniju meru.

Reč je o uobičajenoj korekciji kakva se krajem aprila i početkom maja dešava već nekoliko godina zaredom u celom regionu, ali i na nekim razvijenim tržištima kakvo je američko, što svedoči da srpsko tržište nije više izolovano.

Sa ulaskom u cenovni "zamrzivač", u kojem se srpska berza nalazi od sredine aprila, domaće tržište je sve privlačnije strancima, koji su u vreme zimskog "usijanja" cenovnika bili u priličnoj meri posmatrači, puštajući domaće kupce da se utrkuju za sve skuplje hartije.

O tome svedoče i podaci Beogradske berze, koja je u junu registrovala povećanje udela stranih investitora u ukupnom trgovanju za osam odsto, a u prometu akcijama za – čak četvrtinu.

Očigledno je da strani ulagači poštuju tržišni zakon da prodaju kad je najskuplje, a kupuju – kad je jeftino, tipujući u oba slučaja na kapitalni dobitak.

Pri tom, investitori ne bi trebalo da ignorišu signale, poput rasta tržišnih očekivanja u julu za 9,25 poena, u odnosu na junski sunovrat kad je BELEX sentiment pao na najniži nivo od 97 poena.

Uz to, već treću godinu zaredom, otkad se objavljuje taj pokazatelj, vidljivo je da se, s približavanjem jeseni, suprotno kalendaru, tržište zagreva, a da takav trend, s povremenim manjim oscilacijama, uobičajeno traje do drugog tromesečja naredne godine.

Primera radi, lane je berza bila "u zamrzivaču" i u julu, u kojem je BELEX sentiment iznosio 97,50 poena, da bi u avgustu skočio na 127,69 poena, septembru – na 150 poena, a u oktobru na rekordnih 154 poena.

S obzirom na obimnu tržišnu korekciju, koja je počela sredinom aprila, nije isključeno da oporavak takođe krene ubrzano.

Izvesni signali već postoje, o čemu svedoči podatak da je prošle nedelje promet povećan za 13,05 odsto, broj transakcija – za 32,98 procenata.

Istovremeno, indeks najlikvidnijih akcija je veći za 79,36 poena (2,85 odsto), a kompozitnih indeks 100 akcija je porastao za 27,51 poen, odnosno za 0,99 procenata.