Загревање берзанског термометра

Берзански индекси, односно показатељи ценовних трендова на берзи, од средине априла су, упркос повременим кочењима, знатно нижи него с пролећа. О томе сведочи податак да је најновија вредност индекса најликвиднијих акција 2.863,29 поена, док је композитни индекс 100 одабраних акција 4.462,95 поена.Поређења ради, историјски максимуми индекса, постигнути уочи почетка обимне берзанске корекције, били су 3.335,20 поена (BELEX 15), односно 5.007,34 поена (BELEX line), што значи да су се ова два показатеља у међувремену суновратила за 471,91 поен, односно з 544,39 поена.

Слаб утицај политичких на економска збивања

Ове године почетак уобичајене сезонске корекције берзанских кретања и показатеља готово да се поклопио са стартом скупштинске дебате и краткотрајним избором радикалског вође Томе Николића за председника највишег законодавног тела у земљи, што је неке слабије упућене и политички острашћене аналитичаре навело на то да пад индекса протумаче том чињеницом.

Оптимисти би прокоментарисали да, ако су избор Томе Николића за председавајућег Скупштине и прегруписавање политичких снага у земљи пресудно утицали на кретање индекса берзе, онда је то знак да наше тржиште улази у круг развијенијих, чим је сеизмографски реаговало на скупштински земљотрес.

Међутим, пресудан утицај дневнополитичких догађања на тржишна кретања демантовала је сама берза, подсетивши на уобичајену сезонску корекцију у другом кварталу године као главни разлог пада индекса.

Јер, чињеница је да инвеститори унапред рачунају на ризик улагања имајући у виду то да се у Србији на званичном тржишту, такозваном листингу, засад тргује само обвезницама старе девизне штедње и акцијама "Тигра", а да су све друге акције на незваничном тржишту, што је само по себи ризичније за инвестиције.

Још не постоје ни рејтинг организације, тако да се често купују "мачке у џаку", а што, као свака коцка, може да донесе огромне зараде, али и губитке.

Србија је и политички хронично ризично тржиште, због нерешеног косовског проблема, пре свега, али и због потенцијалних нових жаришта, попут Рашке области, а није занемарљив ни проблем корупције, која одвраћа оне који типују на сигурност улагања.

Интересантно је да аналитичари, који су за пад берзанских индекса одмах препознали "кривца" – избор Томе Николића за председника парламента, нису ни покушали да објасне како то да је тржиште капитала било потпуно индиферентно, па је чак и енормно повећано, у другој половини прошле године, кад су прекинути преговори са ЕУ.

Цене и промет нису смањени, ни у време нестабилности претходне владе након изласка коалиционог партнера Г17 плус, није било негативне реакције ни након објављивања изборних резултата. Тржиште је, чак, енормно расло током тромесечног периода такозване техничке владе, као што је на стрмини и данас, премда Србија има нову коалициону демократску владу.

То све, међутим, упућује на закључак да је утицај политичких чинилаца далеко од доминантног на тржишту у развоју какво је српско.

Рационално понашање страних инвеститора

Подсећања ради, српска берза је у прва 3,5 месеца ове године имала експанзивни раст, подстакнут масовним уласком малих домаћих инвеститора на берзу, што је подигло тражњу, а тиме и цене на релативно плитком тржишту.

Уз то, ценовнике и индексе су до тачке усијања довеле и најаве добрих пословних резултата и подела дивиденде или новоемитованих акција у приличном броју компанија, па је, након обелодањивања биланса и првих скупштина акционара, поготово уколико се показало да су цене биле пренадуване, било логично очекивати да сви релевантни показатељи крену "у рикверц" и сведу се на реалнију меру.

Реч је о уобичајеној корекцији каква се крајем априла и почетком маја дешава већ неколико година заредом у целом региону, али и на неким развијеним тржиштима какво је америчко, што сведочи да српско тржиште није више изоловано.

Са уласком у ценовни "замрзивач", у којем се српска берза налази од средине априла, домаће тржиште је све привлачније странцима, који су у време зимског "усијања" ценовника били у приличној мери посматрачи, пуштајући домаће купце да се утркују за све скупље хартије.

О томе сведоче и подаци Београдске берзе, која је у јуну регистровала повећање удела страних инвеститора у укупном трговању за осам одсто, а у промету акцијама за – чак четвртину.

Очигледно је да страни улагачи поштују тржишни закон да продају кад је најскупље, а купују – кад је јефтино, типујући у оба случаја на капитални добитак.

При том, инвеститори не би требало да игноришу сигнале, попут раста тржишних очекивања у јулу за 9,25 поена, у односу на јунски суноврат кад је BELEX sentiment пао на најнижи ниво од 97 поена.

Уз то, већ трећу годину заредом, откад се објављује тај показатељ, видљиво је да се, с приближавањем јесени, супротно календару, тржиште загрева, а да такав тренд, с повременим мањим осцилацијама, уобичајено траје до другог тромесечја наредне године.

Примера ради, лане је берза била "у замрзивачу" и у јулу, у којем је BELEX sentiment износио 97,50 поена, да би у августу скочио на 127,69 поена, септембру – на 150 поена, а у октобру на рекордних 154 поена.

С обзиром на обимну тржишну корекцију, која је почела средином априла, није искључено да опоравак такође крене убрзано.

Извесни сигнали већ постоје, о чему сведочи податак да је прошле недеље промет повећан за 13,05 одсто, број трансакција – за 32,98 процената.

Истовремено, индекс најликвиднијих акција је већи за 79,36 поена (2,85 одсто), а композитних индекс 100 акција је порастао за 27,51 поен, односно за 0,99 процената.