Portret bez rama: Oliver Ivanović

Oliver Ivanović je u poslednjih dvadeset dana treći srpski kandidat za gradonačelnika severne Kosovske Mitrovice koga je bavljenje politikom dovelo u teške životne okolnosti (Krstimir Pantić je dao ostavku, a Dimitrije Janićijević je ubijen). Zato Ivanovićeva sudbina, kao osumnjičenog za navodne ratne zločine počinjene 1999. i 2000. godine, nije samo pitanje njegovog životnog i političko puta, nego pokazatelj koliko se na severu Kosmeta prelamaju različiti interesi.

A on je 15 godina jedan od glavnih aktera na političkoj sceni na kojoj su se smenjivale vlade suprotnih opredeljenja, međunarodni upravitelji sa sličnim zadacima i različitim metodama, ubistva, podmetanja eksplozija, pogromi…

Uznemirenje srpskog stanovništva je utoliko veće što evropski zvaničnici češće ponavljaju da veruju u nepristrasnost Euleksovog tužilaštva. Jer na celom Kosmet nije bilo srpskog političara koji je bio u boljim odnosima i svakodnevnim kontaktima s predstavnicima tih zapadnih zemalja.

Upravo oni su znali za njegovo hapšenje barem dan ranije, a srpski političari na Kosmetu su zabrinuti jer veruju da su još neki imali tu informaciju, ali su pustili da sve ide svojim tokom. Svom žestinom uključili su i prištinski mediji koji iz dana u dan objavljuju detalje iz istražnog postupka, a posle 13 godina pojavili su se i novi svedoci.

Uverenje koje je Ivanović najčvršće branio – da se ustanovi linija razgraničenja između severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice – koštalo ga je hapšenja. „Dvadesetak momaka s mosta došlo je kod mene sa idejom da me nagovore da im pomognem jer, ako ništa drugo, znam sa strancima.” Tako je odbranjen sever, ali je strategija Zapada ostala ista.

Iz tog otpora da se u naletu osvoji i sever Kosmeta rodilo se Srpsko nacionalno veće, ali je Ivanović smenjen s mesta predsednika Izvršnog odbora u julu 2001. zbog zalaganja za izlazak na izbore. S tih pozicija kao poslanik koalicije „Povratak” ušao je u kosovsku skupštinu i njeno predsedništvo. U to vreme je bio i član Koordinacionog tela za KiM, a na parlamentarnim kosovskim izborima 2004. godine bio je nosilac Srpske liste i član Socijaldemokratske partije Nebojše Čovića.

Vlada Vojislava Koštunice nije ga smatrala dovoljno „tvrdim” Srbinom, a u vreme Borisa Tadića postao je državni sekretar, ali kao kandidat G17 Plus.

Posle bezuspešnih pokušaja da oživi Čovićevu stranku osniva građansku inicijativu „Sloboda, demokratija, pravda” s kojom prošle godine izlazi na lokalne izbore. Ni sadašnjoj vlasti nije bio po volji, pa je u kampanji koja je kulminirala novom podelom na prave i „one druge Srbe” izgubio u trci za gradonačelnika severne Mitrovice. Tek u pritvoru je odlučio da se ponovo kandiduje za gradonačelnika na ponovljenim izborima 23. februara, računajući da mu se ne može desiti ništa gore od ovoga.

Danas je na severu sve manje srpskih kandidata i sve manje Srba koji su spremni da glasaju. Baš onako kako većini odgovara.

Biljana Mitrinović