Teorija koja je uspela

Čačak – U jesen 2007. Milica Anđelić krenula je iz Čačka ka Portugaliji obećavši da neće izneveriti samu sebe. Matematički fakultet u Beogradu završila je (2000) sa prosekom deset, četiri godine docnije magistrirala iz algebre sa istim uspehom i jednog oktobra uputila se na obalu Atlantika, u Aveiro.

Tamo je jula 2011. doktorirala na temu „Spektralni rezultati vezani za strukturu grafova”, a ove zime sreli smo je u zavičajnom gradu, sa troje mališana. Predstavila ih je po starini:

– Milijan ima pet, Miloš četiri, Milena dve godine. Oni su moj najveći životni uspeh, uz doktorat – kaže Milica za „Politiku”.

Tako su se sve njene teorije, i matematičke i životne, zasad pokazale uspešnim. Danas, u 38. godini, na kraju je postdoktorskih studija u Aveiru i na početku profesorske karijere.

– Spremam se da predajem studentima, ali neću biti popustljiva.

Njen suprug i domorodac, Karlos Fonseka, profesor je na državnom univerzitetu u Kuimbri, u centralnom delu Portugalije, drži katedru algebre.

U toj zemlji ne možete sresti nikoga ko je imao sve desetke na studijama. Suprug je profesor već 18 godina i tek lani je prvi i jedini put nekom studentu dao ocenu 20. Kod njih se, inače, studenti ocenjuju od 10 do 20.

Grafovi (grafikoni) kojima se Milica posvetila na doktorskim studijama jesu, u najkraćem, apstraktni matematički objekti. A kad se grafički prikazuje, graf je sastavljen od tačaka i niza linija koje spajaju po dve tačke. („Svakom grafu mogu da se dodele neke matrice, onda izučavate svojstva tih matrica i pokušavate da iz tog numeričkog dela saznate nešto o strukturi grafova, što može da bude od velikog značaja pri obrazovanju komunikacionih mreža, na primer”, veli Milica).

Ovde, u stanu, majka Zlata pomaže joj oko dece, a Milica i sama uspeva da se izbori sa njima kad krenu u grad, s tim što Milena ima kolica kao povlasticu ako je zabole noge.

– Karlos je ostao u Portugaliji, radi, fin je čovek. Kako u braku već biva, napravila sam neke ustupke a on se saglasio da deca ponesu srpska imena. U kući, mališani sa mnom govore srpski, sa ocem portugalski. Karlos je ateista ali ja i tamo slavim Svetog Jovana, iako nemamo crkvu da bismo prekadili kolač. Jedina pravoslavna je u Lisabonu, ruska.

Milica je doktorat odbranila na engleskom, ali kaže da je u međuvremenu dobro savladala i portugalski i putuje svake godine na seminare u Brazil, Meksiko, Kanadu...

– Kao postdoktorand nisam obavezna da svakoga dana budem na poslu, ali radim uvek kada nađem vreme. Recimo, od 9 do 15 sati dok su deca u vrtiću, koji je u Portugaliji besplatan za tih šest sati. Ili, noću, a u vozu obavezno. Mi živimo dvanaest kilometara od Kuimbre, odatle do Aveira je 45 kilometara, pa putujem železnicom.

Sa platom od oko 2.000 evra, univerzitetski profesor u Portugaliji pripada donjem srednjem sloju, ali Milica kaže da su troškovi života niži nego u Srbiji. Od jeseni i ona će postati deo tog staleža. U Portugaliji, Srbiji ili drugde, iako joj se čini da je koliko juče išla u čačansku gimnaziju i ređala samo petice, razume se.

Na pitanje za koji fudbalski klub navijaju njeni sinovi, doktorka matematike je odgovorila:

– Za Benfiku, tamo su prošlog leta došla osmorica Srba.