Diplomata u gradskom prevozu

„Srbija je izašla kao zemlja pobednica iz Prvog svetskog rata, bila je saveznik Kanade, i to su pozitivni elementi na koje treba da skrenemo pažnju”, kaže ambasador Kanade, magistar istorije Roman Vaščuk i najavljuje da će diplomatski hor, čiji je on član, u maju održati koncert sećanja na žrtve Prvog svetskog rata.

Tada će Prvo beogradsko pevačko društvo nastupiti sa horom „International Belgrade Singers”, čiji članovi rade u beogradskim ambasadama i međunarodnim organizacijama.

„Naš hor će izvesti repertoar kojim je podizan moral stranih vojnika, a stranci, koji budu došli na koncert, čuće pesme koje su bodrile srpske ratnike, što će biti zanimljivo za članove našeg hora jer možda nisu u to potpuno upućeni”, najavljuje Vaščuk koji je u Srbiji od leta 2011, a prethodno je službovao u Kijevu, Moskvi, i Berlinu. U Otavi je radio u sektoru za istočnu Evropu, potom i u sektoru za Evropsku uniju.

U ambasadi Kanade, gde vodimo razgovor, na komodi stoje knjige karikaturiste Dušana Petričića, „Biseri Srbije” Stevana Stankovića, nekoliko debelih knjiga iz srpske istorije, a na radnom stolu leži „Politika”. „Čitam tekst Đorđa Vukadinovića”, pokazuje nam Vaščuk i potvrđuje da je pročitao i članak Borisa Džonsona, gradonačelnika Londona, o ulozi Srbije u Velikom ratu.

„Ne bih da se mešam u aktuelnu polemiku. U Kanadi obeležavamo ovaj jubilej imajući u vidu sve učesnike ovog tragičnog događaja, a ponavljati druge forme ratova u medijima, ne znam da li je to najbolji način.

U istoriografiji nema događaja koji ima samo jednu interpretaciju, ali kako je sećanje najvažnije za budućnost, nastup hora upravo na to i podseća”, dodaje naš sagovornik.

Hor diplomata okupio se u proleće 2012. godine. Prvi koncert bio je na Kolarcu povodom 60 godina vladavine britanske kraljice, koja je istovremeno i kraljica Kanade.

U Dečjem kulturnom centru izveli su muziku severnoameričkih doseljenika, a pevali su i u Feliks Romulijani sa zaječarskim gradskim horom. Bili su gosti Sombora i Vukovog sabora u Tršiću.

Svaki nastup im je humanitaran. Prilozi su išli za decu u Zvečanskoj ulici, potom za Prihvatilište za decu, i za obnovu multimedijalne biblioteke Saveza slepih Srbije.

– Nastupali smo u Novom Sadu. Kako naš hor ima članove iz skoro 15 zemalja, a novosadski sastav „Harmonija” ima devet nacionalnosti, to je onda dupla multikulturalnost. Za nas strance je zanimljivo koliko ima kulture i van Beograda. Zbog razočaranja tokom ovih 20 godina, ljudi stiču utisak da je sve propalo. Možda finansije nisu idealne, ali ima mnogo toga, Vukovi dani, na primer, izdvaja Vaščuk.

Ambasador pominje podsticaj za prevođenje kanadske literature, i naglašava da je srpski jezik, sa 250 prevoda, na trećem mestu do svih svetskih jezika, po broju prevoda kanadskih autora, odmah posle holandskog i italijanskog. U Srbiji su prevedene četiri knjige Alis Manro, pre nego što je 2013. dobila Nobelovu nagradu, podseća Roman Vaščuk.

– Adut su umetnici koji žive na relaciji Srbija–Kanada: karikaturista Dušan Petričić, pisac David Albahari, kompozitorka Ana Sokolović, folklorno društvo Oplenac u Torontu, glumica Dragana Varagić, koja je režirala „Penelopijadu” kanadske književnice Margaret Atvud. U maju u Srbiju dolazi Hor sa univerziteta u Manitobi, koji na repertoaru ima i Mokranjca. Ima interesa za dragulje srpske kulture – ističe ambasador, i podseća da je umetnički direktor Montrealskog baleta Gradimir Pankov, Makedonac koji živi u Kanadi.

Pre dolaska u našu zemlju Vaščuk nije želeo da čita knjige o Srbiji, iz pera zapadnih autora, već je došao otvorenog srca i tek kasnije pročitao pomenute studije.

– Srbija je puna iznenađenja, i njena slika je bolja nego njena spoljašnja i unutrašnja reputacija. Zemlja treba više da predstavi svoju raznovrsnost, geografsku i svaku drugu, jezičku na primer, koju sam uvideo gledajući „Zonu Zamfirovu”. Na festivalu rusinskog horskog pevanja u Vrbasu, i publika i predstavnici lokalne vlasti, znaju rusinske, ukrajinske pa i makedonske pesme. Raznovrsnost treba da se prepozna i ceni, a ne da plaši, smatra ambasador.

Prema njegovim rečima, zbog bilingvalne zajednice Kanađani neguju kulturu gde za svakog ima mesta. Postoji veliki broj anglofone dece koja kao glavni jezik uče francuski, i to je jedan od metoda da se nivelišu razlike.

„Postoji stereotip da su Kanađani narod koji se izvinjava. Ako zgazite Kanađanina, on će vama da se izvini. To je deo zajednice gde svako pazi da ne bude agresivan prema drugome. U našem ustavu principi su mir, red i dobro upravljanje, a taksisti, kao najbolji analitičari u Srbiji, rekli su mi to isto, da imaju rođake u Kanadi i da je reč o uređenoj zemlji. Oni su prepoznali našu istoriju”, priča roman Vaščuk.

Ovaj razgovor vodimo na srpskom, a to je sedmi jezik koji govori naš sagovornik. Maternji mu je ukrajinski, preci su mu doseljenici iz ove zemlje, a vlada i ruskim.

– Znanje jezika je znak ozbiljnosti i poštovanja prema zemlji gde radite, ali i prijatna dužnost jer onda ta nova država za vas nije „nemi film” – primećuje Vaščuk.

Kako podseća, 2013. godine predsednik kanadskog Senata Noel Kinsela bio je u Srbiji. Kanadska firma „Molson Coors” investirala je u apatinsku pivaru, i to je, smatra, znak poverenja u napredak ove zemlje. Sledeće nedelje još jedan investitor dolazi u rudarski sektor. Naš sagovornik kaže da to neće biti neka „zlatna kiša”, ali jeste znak da ljudi žele ekonomsku saradnju.

Vaščuk naglašava da u Srbiji ima 10.000 povratnika iz Kanade. Od 2012. odsek za vize preseljen je u Beč, a aplikacioni centar u Skender begovu 3, što je, kako ističe, deo plana kanadske štednje. „Imam vozača za najvažnije sastanke, ali ukinuta je vožnja za sve druge svrhe.

Rado idem gradskim prevozom. Kod nas važi: ako možeš da se voziš autobusom do radnog mesta u svojoj zemlji, zašto isto ne činiš u inostranstvu”, kaže Roman Vaščuk. I kao dokaz, spontano iz novčanika vadi svoju busplus kartu...